Suzbijanje korova obavezan je deo agrotehničkih mera i, prema ustaljenom mišljenju ratara i voćara, protiv korova najsigurniji lek je primena hemijskih preparata. Ovakva stav doveden je pod znak pitanja razvojem organske proizvodnje, gde je bilo kakva ''hemija'' zabranjena, ali u najširoj primeni herbicidi i dalje preovladavaju.
To je opasno po životnu okolinu, a sa preteranim količinama u primeni (što nije retko u Srbiji, pogotovo kod malih gazdinstava) i po prehrambenu ispravnost proizvoda zbog ostataka određenih sastojaka preparata, kao i po same poljoprivrednike.
– U svetu se godišnje od pesticida otruje 25 miliona ljudi, a 350.000 umre od posledica, bilo trovanja bilo kancera, koje pojedini pesticidi izazivaju, i zbog toga se moralo naći bolje rešenje, kaže prof. dr Miloš Stanković, inovator, preduzetnik i naučni saradnik na Institutu primenjenih nauka u Beogradu.
Stanković je sa svojim timom stručnjaka elektrotehničke, mašinske i poljoprivredne struke smislio ekološki način da se rešimo korova i pokrenuo startap kompaniju EWD Technology, kako bi komercijalno razvio uređaje za uništavanje korova pomoću struje.
– Za sada imamo ručne trimere i aparate koji se dodaju postojećim trimerima, i oni se koriste za okućnice, manje voćnjake, ili u povrtarskoj proizvodnji. Imamo uređaje koji se montiraju na kosilice i male traktore, a radimo na tome da se ovaj sistem primeni i na mašinama velikog zahvata za otvoreno polje, objašnjava za ''Poljoprivrednik'' prof. Stanković.
Ovaj aparat radi na principu puštanja struje tačno određene snage i frekvencije u biljku, kroz direktan fizički kontakt koji traje vrlo kratko, meri se u milisekundama. U tretiranoj biljci se potom odvijaju biohemijski i biofizički procesi i ona trenutno vene, pa se golim okom odmah vidi učinak.
– Korov se, za razliku od uobičajenih fizičkih ili hemijskih tretmana, ovde tretira samo jednom i više ne raste u toku sezone. Uređaj se može podesiti da uništava korov grupno ili selektivno, a dosad smo utvrdili da je uspešan protiv više od 180 korova. Mi smo i krenuli od sirka, kao korova koji je teško uništiti. Primena ovakvih uređaja ne samo da je efikasnija i zdravija već je i jeftinija. Naš trimer je jeftiniji nego običan komercijalni trimer. Na tržištu će biti oko 200 evra, a manje se koristi, pa time i manji trošak pravi, napominje dr Stanković.
Stanković je sa svojom ekipom radio u Srbiji na razvijanju proizvoda i tretiranju korova sa brojnim institucijama u zemlji, poput Instituta za povrtarstvo u Smederevskoj Palanci i Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu. Sarađivao je i sa organskim proizvođačima maline i kupine, povrtarima i voćarima, u zemlji i u inostranstvu.
– Sa Šveđanima imamo saradnju od 2012. godine, sa Univerzitetom za poljoprivredne nauke i Institutom za ekološku proizvodnju bilja. U Švedskoj smo zaštitili patent i atestirali naš proizvod. Tamo radimo i na projektu poljoprivrednih robota koji se solarno napajaju, na polju detektuju korove i robotskom rukom ih uništavaju pomoću našeg uređaja, objašnjava dr Stanković.
Razvoj ovakvog aparata, koji je zasad jedinstven u svetu, trajao je više od pet godina, jer upotreba struje u poljoprivredi nije raširena pojava.
– Morate da rešite probleme, ne samo uništavanja korova nego i da zadovoljite brojne bezbednosne propise. Komercijalni proizvod mora biti bezbedan za čovekovu okolinu, ali i samog čoveka koji ga upotrebljava, napominje naš sagovornik.
Što se tiče komercijalne upotrebe aparata, EWD Technology još traži partnera s kojim bi krenuli u serijsku proizvodnju, pošto je 3.000 dosad napravljenih aparata rađeno namenski za kupce prema njihovim potrebama.
– Prvo bismo krenuli sa ručnim uređajima, a aplicirali smo kod EU fondova kako bismo mogli da radimo i aparate za veće mašine, najavljuje dr Stanković.
Serijska proizvodnja tek sledi, ali to ne znači da poljoprivredni proizvođači u Srbiji, koji bi želeli da se na efikasan i ekološki način reše korova, moraju da čekaju.
– Uslužno i sada radimo na uklanjanju korova i za poljoprivredu i za gradske službe. Imali smo prošle godine saradnju sa Gradskim zelenilom u Beogradu, gde smo pomagali da se ukloni ambrozija u Zemunu, zaključuje dr Miloš Stanković za ''Poljoprivrednik''.
Georgi Mitev Šantek
