Od ukupnih obradivih površina u Srbiji, 47% poseje se pšenicom i kukuruzom. I pored klimatskih promena, koje ozbiljno umanjuju prinose, i niskih otkupnih cena na tržištu, poljoprivrednici teško menjaju navike i ovim kulturama uvek daju prednost. Malobrojni se odluče za nove kulture kojima će smanjiti rizik.
Od 180 jutara koliko radi, Dušan Kenđur iz Ostojićeva, polovina je pod povrćem. Samo semenski i konzumni luk zauzimaju 30 jutara. Na raznovrsnost se odlučio zbog klimatskih promena, pa uz žitarice gaji još sedam kultura.
- Na gazdinstvu su zastupljeni pšenica, kukuruz i suncokret. Uvrstio sam i lucerku za proizvodnju semena, a što se tiče povrća, lisnato povrće uzgajam. Mirođiju za proizvodnju lista, peršun za proizvodnju lista, mirođiju za proizvodnju semena, i kompletnu liniju lukova - kaže.
Pročitaj još: Nova pravila za primenu pesticida!
Većina ratara ipak ne rizikuje na ovaj način. Procenjuje se da je jesenas zasejano između 600.000 i 650.000 hektara pšenice. Izvesno je da ćemo imati visoke zalihe ako ne izvozimo 140.000 tona mesečno. Procena je da do novog roda imamo slobodnih dva miliona tona.
- Mi svakako moramo da konstatujemo da našu proizvodnju pšenice moramo nazvati masovnom, jer proizvodimo duplo više nego što nam je potrebno - kaže Sunčica Savović, udruženje Žita Srbije.
Na cenu pšenice i kukuruza utiču kretanja na svetskom tržištu. Kupci traže veće količine i kvalitet. Pojedinac zato teško može biti konkurentan, a problem malih i srednjih proizvođača je što nemaju svoj skladišni prostor.
Nikola Mihailović, iz Zadružnog saveza Vojvodine, kaže:
- Nama je najbitnije da postoji taj lanac, proizvođači, poljoprivrednici, paori, njihova institucija koja se zove zadruga i prerađivači, tamo gde nema zadruga preradne kapacitete, mlinove. Uglavnom imaju skladišne kapacitete, jednostavno prvi taj udar da sačuvaju robu pa da prodaju kad je cena nekako najpovoljnija.
Pročitaj još: Subvencionisani dizel i za one koji nisu registrovani
Stručnjaci predlažu da se na tržište žitarica uvedu robni zapisi kao vid sigurnosti proizvođača na tržištu.
- Onaj koji dođe do tog robnog zapisa, to je hartija od vrednosti, on može da obezbedi kredit, što je važno. On može preko toga da izvrši nabavku semena i đubriva - objašnjava Radovan Pejanović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.
Proizvodnja i tržište žitarica bila je jedna od tema na 59. Savetovanju agronoma i poljoprivrednika Srbije, koji je održan na Zlatiboru. Istaknuto je da zbog manje stoke pada potrošnja kukuruza. Pre deceniju godišnje se trošilo 4,2 a sada 3,5 miliona tona.
Izvor: RTS
669519497885b9c025270d411786109076160.webp)