U borbi protiv suše i iscrpljivanja zemljišta, sve više poljoprivrednika u svetu okreće se konzervacijskim metodama obrade, a jedna od najefikasnijih tehnika koja se poslednjih godina istakla je strip-till. Ovaj sistem obrade zemljišta, koji kombinuje prednosti konvencionalne i no-till obrade, omogućava uštedu vode, poboljšanje strukture zemljišta i smanjenje troškova goriva.
Jedan od primera uspešne primene ove metode dolazi iz Kanzasa, gde su farmeri Ron i Marša Šiling uspeli da produže vek trajanja podzemnih voda i povećaju prinose, uz manju potrošnju vode.
Šta je strip-till? Strip-till je metoda obrade zemljišta koja podrazumeva obradu samo uskih traka u kojima će biti posejane biljke, dok ostatak zemljišta ostaje neobrađen i prekriven biljnim ostacima. Ova tehnika smanjuje eroziju, povećava zadržavanje vlage i poboljšava zdravlje zemljišta. Kombinuje prednosti no-till sistema, koji ne narušava strukturu zemljišta, i konvencionalne obrade koja omogućava bolje ukorenjavanje biljaka.
Hrabra odluka koja je donela rezultate
Ron Šiling, dugogodišnji farmer iz severozapadnog Kanzasa, odlučio je da napusti tradicionalnu obradu zemljišta i pređe na strip-till kada je shvatio da nivo podzemnih voda opada alarmantnom brzinom. - Voda je ključna za poljoprivredu. Jedina stvar koja nam je važnija od vode je naše potomstvo. Strip-till nam pomaže da sačuvamo vodu kako bi naša farma mogla da opstane za buduće generacije, kaže Šiling.
Farma porodice Šiling prostire se na suvom i navodnjavanom zemljištu, gde uzgajaju kukuruz, soju i sirak. Takođe, vode stočarsku proizvodnju sa oko 500 grla goveda, iako su u sušnim godinama prinuđeni da smanje broj grla.
Pre nego što se odlučio za strip-till, Šiling je pažljivo posmatrao kako se njegov komšija nosi s tom metodom. - Volimo da vidimo kako drugi rade pre nego što se odlučimo na promene. Isprva nisam verovao da će strip-till funkcionisati, jer nikada nismo na taj način obrađivali zemljište. Ali, kada smo videli pozitivne rezultate kod drugih, dali smo mu šansu, i brzo se pokazalo kao dobra odluka, priseća se on.
Pročitaj još: Pravilna aplikacija mineralnih đubriva
Bolji prinosi uz manju potrošnju vode
Jedan od najvećih izazova s kojim se suočavao ranije bila je prekomerna upotreba vode. - Otvorili bismo ventile i koristili maksimalnu količinu vode, što je dovelo do ogromnih gubitaka, priznaje Šiling.
Danas, zahvaljujući strip-till sistemu, uspeli su da smanje upotrebu vode, a istovremeno ostvare veće prinose. - Sada sa mnogo manje vode dobijamo mnogo viće prinosa nego ranije. Srećan sam što sam doživeo da vidim ove promene, dodaje on. Osim uštede vode, ovaj sistem obrade omogućava i znatnu uštedu goriva. - Ranije smo morali da prođemo kroz njivu 6-7 puta pre nego što posejemo kukuruz. Sa strip-till metodom, smanjili smo broj prolaza, poboljšali efikasnost upotrebe đubriva i dobili ujednačeniji sklop biljaka, objašnjava Šiling.
Pročitaj još: Neizvesnost i strah od nove suše
Prava kombinacija tehnologije i znanja
Jedan od izazova s kojim se suočavaju farmeri koji prelaze na strip-till jeste visoka cena opreme i potreba za tehničkim znanjem. - Strip-till oprema je skupa, a mi jednostavno nemamo dovoljno radne snage da sve sami obavimo. Takođe, tehnologija može biti komplikovana, a ja nisam vičan radu s njom, kaže Šiling. Zbog toga se oslanja na stručnu pomoć, koristeći napredne sisteme precizne poljoprivrede, uključujući John Deere RTK signal i sofisticirane sisteme za aplikaciju đubriva.
Jedna od ključnih komponenti njihovog sistema ishrane biljaka je tečno đubrivo. Šiling je prešao na tečno đubrivo pre šest godina jer je bio zabrinut za organsku materiju u zemljištu. - Anhidrid nam je više štetio nego što nam je koristio. Nekada smo jednostavno bacali 200 kg anhidrida po hektaru jer nismo znali bolje. Sada imamo pristup stručnim konsultacijama i preciznije primenjujemo hraniva, kaže on.
Koliko je zastupljen?
Iskustvo porodice Šiling može biti korisno za srpske poljoprivrednike koji se bore sa sušom i degradacijom zemljišta. Uslovi u Srbiji se razlikuju od onih u Kanzasu, ali osnovni principi strip-till metode su primenljivi. Ključ uspeha je u pravilnoj pripremi zemljišta, preciznoj ishrani biljaka i korišćenju dostupne tehnologije. U Srbiji je strip-till metoda još uvek relativno slabo zastupljena, ali postoji sve veće interesovanje među ratarima koji traže efikasnije načine očuvanja vlage i smanjenja troškova. Nekolicina poljoprivrednika u Vojvodini već eksperimentiše sa ovom tehnikom, posebno u proizvodnji kukuruza i soje. Međutim, zbog visoke cene specijalizovane opreme i nedostatka iskustva, primena ove metode još uvek nije masovna. Kako klimatske promene postaju sve izraženije, moguće je da će strip-till postati važnija tehnika u budućnosti srpske poljoprivrede, posebno na područjima sklonim suši.
Za one koji razmišljaju o prelasku na ovu tehniku, Šiling ima savet: -Nemojte se plašiti da pitate i učite od onih koji su već probali. Svake godine učimo nešto novo, i to je deo uspeha u poljoprivredi! Da li je vreme da i srpski ratari počnu razmišljati o strip-till obradi zemljišta? Možda upravo ova metoda bude ključna za održivu budućnost domaće poljoprivrede.
669519497885b9c025270d411786109076160.webp)