Na okruglom stolu koji je juče održan u Novom Sadu u organizaciji Asocijacije "Žita Srbije", učesnici iz Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (UN FAO), Ministarstva poljoprivrede, Instituta za ratarstvo i povrtarstvo i kompanija koji su najveći proizvođači, prerađivači ili izvoznici žitarica i uljarica, diskutovali su o aktuelnim temama i izazovima u ovom sektoru. Na skupu koji je organizovan uz podršku UN FAO i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) u okviru projekta "Unapređenje asocijacije i izvoza žitarica i uljarica", analiziran je kvalitet pšenice roda 2017. godine, kao i stanje suncokreta, soje, uljane repice i kukuruza u kontekstu aktuelne suše.
Ekonomista FAO Dmitri Prikhodko, rukovodilac projekata koje FAO i EBRD realizuju u Srbiji, na otvaranju skupa upoznao je prisutne s globalnim i regionalnim trendovima u pogledu proizvodnje i potražnje za žitaricama i uljaricama u 2017/2018. godini. Naglasio je da je neophodno investiranje u kvalitet ovih ratarskih kultura u Srbiji, što će se višestruko isplatiti otvaranjem novih tržišta.
- Proizvođači i izvoznici uljarica i žitarica, zajedno s relevantnim vladinim institucijama, moraju da rade na tome da se ispune fitosanitarni zahtevi zemalja u koje žele da izvoze svoje proizvode. To je osnovni preduslov za dalje investiranje u proizvodnju, skladištenje, infrastrukturu i izvoz uljarica i žitarica, zaključio je Prikhodko.
Šef laboratorije SGS Srbija Branimir Marić predstavio je osnovne parametre kvaliteta roda pšenice ove godine, na osnovu čega je konstatovano da je pšenica proizvedena u Srbiji dobrog kvaliteta, čak iznad proseka zemalja u okruženju. Međutim, Srbija na izvoznom tržištu još uvek ne može da ostvari cenovnu premiju jer i dalje preovlađuje tradicija mešanja pšenice različitog kvaliteta.
Direktor marketinga kompanije Victoria Logistic Natalija Kurjak predstavila je stanje prolećnih useva, kao i očekivane prinose. Precizne procene prinosa u ovom trenutku nije moguće dati, jer su stanje i kvalitet useva na njivama različiti.
Rukovodilac odeljenja za kukuruz u novosadskom Institutu za ratarstvo i povrtarstvo dr Milisav Stojaković istakao je da na ovogodišnji rod kukuruza presudno jeste uticala suša, ali i primenjena agrotehnika. Kukuruz se razlikuje od parcele do parcele u zavisnosti šta je na parceli bilo zasejano prošle godine, koji su hibridi korišćeni u ovogodišnjoj setvi, broja biljaka po jedinici setvene površine i upotrebe mineralnih đubriva.
Predsednik udruženja "Žita Srbije" Vukosav Saković zatvorio je skup zaključujući da je stanje s prolećnim kulturama svakako teško, ali ne kao što je to bio slučaj 2012. godine, kada su osim suše rod ratarskih kultura desetkovali i toksini.
- Ovogodišnja suša se jeste značajno odrazila na prinos koji će po našim procenama biti čak 30 do 50 odsto manji nego prošle godine. Generalno se može zaključiti da je rod suncokreta najpribližniji prošlogodišnjem rodu, jer je podbačaj u prinosima kompenzovan povećanjem setvenih površina. Soja, kao osetljivija kultura, pretrpela je značajnu štetu jer je osim suše pogođena i biljnim štetočinama i bolestima, prvenstveno grinjama. Možemo reći da je došlo i do propusta poljoprivrednih proizvođača koji nisu preduzeli sve agrotehničke mere da zaštite soju od štetočina. Stoga se kod soje očekuje pad prinosa na samo dve do dve i po tone. Predviđanja stručnjaka u pogledu roda kukuruza se najviše razilaze. Naime, optimisti predviđaju rod od pet tona po hektaru, dok pesimisti smatraju da će biti i manji od dve tone po hektaru. Nadamo se, međutim, da će ukupan rod kukuruza ipak dostići 4,5 miliona tona, što je dovoljno za naše potrebe, a uz prelazne zalihe od 1,2 miliona tona, možemo očekivati i da će biti izvoza, rekao je Vukosav Saković.
Udruženje "Žita Srbije" će nakon konsultacija sa svojim članovima i stručnjacima iz oblasti poljoprivrede uputiti resornom ministarstvu predlog mera kojima bi se umanjile štetne posledice suše i smanjenih prinosa na poljoprivredne proizvođače i ekonomiju Srbije, saopštili su UN FAO i "Žita Srbije".
