Veliki deo finansijskih mera holandske vlade nenamerno doprinosi gubitku biodiverziteta, pokazala je opsežna analiza subvencija i poreskih olakšica u okviru pet ministarstava. Istraživanje upozorava da se prilikom kreiranja subvencionih politika zaštita prirode i dalje nedovoljno uzima u obzir.
Veliki deo finansijskih mera holandske vlade nenamerno doprinosi gubitku biodiverziteta, zaključak je opsežne analize subvencija i poreskih olakšica koju su sproveli Wageningen Social & Economic Research, CE Delft i Naturalis Biodiversity Center. Studija pruža pregled koji je Holandiji potreban kako bi ispunila međunarodne obaveze preuzete Globalnim okvirom za biodiverzitet.
Uz podršku stručnih komisija, istraživači su analizirali 102 subvencije, poreska izuzeća i druga finansijska sredstva, procenjujući njihov uticaj na biodiverzitet. Pri tome nisu posmatrana samo zaštićena prirodna područja, već i širi faktori pritiska, poput promena u korišćenju zemljišta i mora, klimatskih promena, zagađenja i eksploatacije prirodnih resursa.
Pročitaj još: Prikupljanje ambalaže od pesticida u Kovačici: Poljoprivrednici pozvani da propisno odlažu opasan otpad
Rezultati pokazuju da subvencije namenjene upravljanju prirodom i obnovi ekosistema imaju pozitivan efekat, dok mnoge druge subvencije i poreske olakšice ostvaruju mešovit ili čak negativan uticaj na biodiverzitet.
– Ono što posebno upada u oči jeste da se biodiverzitetu često posvećuje premalo pažnje prilikom kreiranja subvencione politike. Subvencije se uglavnom osmišljavaju sa ekonomskim ili društvenim ciljevima, dok se njihov uticaj na prirodu i biodiverzitet retko uzima u obzir – ističe Monika van Alfen, istraživačica sa Univerziteta Vageningen.
Priroda i poljoprivreda
U Ministarstvu poljoprivrede, ribarstva, bezbednosti hrane i prirode upravo subvencije za upravljanje šumama i prirodnim područjima pokazuju najpozitivnije efekte. Među njima su poreske olakšice u okviru Zakona o zaštiti prirode, kao i programi obnove prirode i nacionalnih parkova. Ove mere direktno doprinose očuvanju i obnovi ekosistema, stvaranju staništa za biljne i životinjske vrste i skladištenju ugljenika u šumama. Ipak, njihovi budžeti su relativno mali.
S druge strane, najveće subvencije namenjene poljoprivredi uglavnom imaju mešovit ili pretežno negativan uticaj na biodiverzitet. Kao ključni primer navodi se osnovno plaćanje u okviru Zajedničke poljoprivredne politike Evropske unije. Ova podrška finansijski pomaže poljoprivrednicima, ali je slabo povezana sa ekološkim rezultatima, zbog čega održava postojeće pritiske nastale intenzivnim korišćenjem zemljišta.
Pročitaj još: Održiva poljoprivreda sve važniji oslonac razvoja opštine Kovin
Negativan uticaj imaju i pojedine poreske olakšice, poput niže stope poreza na energiju za plasteničku proizvodnju, koje podstiču veću potrošnju energije i dodatno opterećuju prirodne resurse.
Voda, infrastruktura i građevinarstvo
Slična slika zabeležena je i u drugim resorima. U Ministarstvu infrastrukture i upravljanja vodama subvencije za unapređenje kvaliteta vode i remedijaciju zemljišta ocenjene su pozitivno, jer smanjuju zagađenje i doprinose oporavku ekosistema.
Nasuprot tome, oslobađanje velikih potrošača od poreza na vodu ima negativne posledice, jer podstiče veću potrošnju i doprinosi isušivanju prirodnih staništa.
U sektoru saobraćaja i infrastrukture subvencije za električni transport i smanjenje emisija doprinose zaštiti klime i poboljšanju kvaliteta vazduha. Međutim, poreske pogodnosti za fosilna goriva, proširenje putne infrastrukture, kao i izostanak akciza i PDV-a na avio-saobraćaj, ocenjeni su kao mere koje dodatno ugrožavaju biodiverzitet.
Subvencije za energetsku obnovu stambenih i javnih objekata uglavnom imaju pozitivan efekat jer smanjuju potrošnju fosilnih goriva. Ipak, mogu izazvati i lokalne negativne posledice, poput gubitka mesta za gnežđenje ptica i skloništa slepih miševa, kao i povećane potrošnje građevinskih sirovina.
S druge strane, subvencije za novu gradnju češće su ocenjene negativno, budući da izgradnja gotovo uvek podrazumeva zauzimanje novih površina, veću potrošnju materijala i rast emisija.
Fosilna goriva i klimatski uticaj
Analiza pokazuje da oslobađanja i umanjenja poreza na energiju i ugalj za industriju smanjuju troškove korišćenja fosilnih goriva i podstiču njihovu upotrebu. Takve mere negativno utiču na klimu, a klimatske promene predstavljaju jedan od glavnih uzroka gubitka biodiverziteta.
– Bez međunarodne koordinacije, ukidanje ovih subvencija može dovesti do premeštanja proizvodnje u druge zemlje, čime se ekološki pritisak samo seli na drugo mesto – upozorava Van Alfen.
Potrebna integrisana procena subvencija
Prema oceni istraživača, studija potvrđuje da su kompromisi između ekonomskih i ekoloških ciljeva često neizbežni.
– Subvencije služe društvenim i ekonomskim interesima. Neka mera može biti korisna za klimu, a istovremeno štetna za prirodu. Zato je važno da se subvencije procenjuju na integrisan način i da se njihovi efekti pažljivo usklađuju – navodi Van Alfen.
Autori studije zaključuju da biodiverzitet mora dobiti znatno važnije mesto već u početnoj fazi kreiranja novih finansijskih i fiskalnih instrumenata.
– Ako ministarstva ozbiljno shvataju globalne, evropske i nacionalne obaveze prema zdravoj životnoj sredini, finansijske mere moraju biti usklađene sa tim ciljevima. To podrazumeva podsticanje pozitivnih efekata, postepeno ukidanje štetnih subvencija i smanjenje njihovih nenamernih negativnih posledica – ističe Van Alfen.
Kako zaključuje, subvencije snažno oblikuju ponašanje privrede i društva, pa je ključno pitanje da li će se ovaj instrument politike i dalje koristiti na način koji povećava pritisak na biodiverzitet ili će biti usmeren ka tome da priroda i ekonomija međusobno jačaju.
Studija obuhvata subvencije i poreske olakšice pet holandskih ministarstava i fokusira se isključivo na njihov uticaj na biodiverzitet, bez procene opravdanosti samih političkih ciljeva. Nadležna ministarstva najavila su da će rezultate istraživanja iskoristiti za preispitivanje postojećih subvencija kroz širu analizu različitih interesa, sa ciljem da se negativni efekti ublaže ili postepeno ukinu, a pozitivni dodatno ojačaju.
A.M.
