Ovog leta, Srbija se suočava sa još jednim talasom ekstremnih vrućina. Nakon kratkog predaha, vraćaju nam se tropski dani sa temperaturama koje dostižu 40 stepeni. Meteorolozi najavljuju povratak "Lucifera", talasa vrućine koji će zahvatiti veći deo Evrope, uključujući i našu zemlju. Ove ekstremne temperature dodatno pogoršavaju stanje jer osveženje u vidu kiše nije ni na vidiku.
Gotovo da nema ljudi koji se ne žale na dugotrajnu i previsoku temperaturu vazduha od oko 40 stepeni u hladovini, ali i na izolovane olujne vetrove, obilne kiše i štete od grada. Bilo je paklenih vrućina i ranije, ali ne ovakvih. U javnosti se najčešće govori o „toplotnoj kupoli“, koja se danima zadržava nad širim područjem Balkanskog poluostrva i, slikovito rečeno, podseća na poklopljeni lonac sa vrelom vodom. Meteorolozi pak ukazuju na to da je reč o stacioniranom anticiklonu sa poljem visokog vazdušnog pritiska, koji se dugo zadržava na jednom mestu.
Na žestokoj temperaturi vazduha čoveku je teško ugoditi, a kako je tek životinjama?
O tome se malo ili nedovoljno zna. Opšte je poznato da životinje lakše podnose niske temperature od čoveka, ali kada je reč o pojavi žege, situacija je znatno drugačija. Čovek je domaće životinje izmestio iz njihovog prirodnog staništa i prilagodio sopstvenim potrebama, pa je time odgovoran za njihov opstanak. Nažalost, nedovoljno je poznato kako treba čovek da ugodi životinjama u uslovima nastalih klimatskih promena.
– Poslednjih decenija je glavno pitanje bilo kako zagrejati, a uz nastupajuće klimatske promene sve veća pažnja posvećuje se rashlađivanju smeštajnog prostora za svinje – kaže prof. dr Ivan Radović, sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. – Proizvođači moraju znati da svinje nemaju znojne žlezde, pa višak toplote odaju preko dahtanja. Savremeni objekti, koji imaju uređaje za regulaciju temperature, vlažnosti vazduha i drugih potreba svinja su veoma skupi, pa nepovoljno utiču na rentabilnost proizvodnje. U takvim objektima krmače se drže na rešetkastim podovima. Međutim, praksa je pokazala da nekadašnji panonski objekti, uokvireni drvoredima, imaju daleko bolju ambijentalnu stabilnost. Krmače su se držale na betonskom podu, koji emituje hladnoću prikupljenu u toku noći. Sadašnje visoke temperature vazduha utiču na smanjenje konzumacije hrane, čime se produžava vreme porasta i drugih faza razvoja, što povećava troškove proizvodnje. U najtežim okolnostima dolazi i do uginuća krmača. Korišćenje orošavanja moguće je samo tamo gde je ventilacija izuzetno dobra i gde postoji dovoljan pristup spoljnjeg svežeg vazduha. U suprotnom, pogoršavaju se ambijentalni uslovi za životinje. U prasilištu krmače treba da konzumiraju najmanje 15 kilograma hrane da bi imale dovoljnu proizvodnju mleka za prasad. S obzirom na to da uz visoku temperaturu vazduha krmače manje jedu, količina stvorenog mleka se smanjuje, pa prasad ne dobijaju dovoljno hrane, imaju manju telesnu masu i ulaze u odgoj mnogo osetljivija nego obično.
Josip Češljar, direktor poljoprivredne stručne službe u Senti, ošišao je, po tradiciji, još u maju svojih oko 400 ovaca rase čokanska cigaja da bi ih zaštitio od letnjih temperatura. One su sada na pašnjaku ujutru od pet do 9.30, pa se vraćaju u tor sa nadstrešnicom i pojilicama. Popodne ponovo izlaze na otvoreni pašnjak između pet i devet sati. Ne vole pašu kada je rosa ili jako sunce. Primetio je da ovce ujutru intenzivnije pasu da bi imale vremena da što duže leže u hladu. U vreme visokih temperatura formiraju čopor, ne kreću se i ubrzano dišu. Vodu piju dvostruko više nego obično. Nažalost, najveći deo pašnjaka je izgoreo, pa koriste preostale zelene površine u dolinama. Mnogi ratari nisu prskali protiv korova, pa ovce 80 odsto vremena pasu na strnjištu, a ostatak vremena na pašnjaku. Slično je i sa kozama.
Praksa je pokazala da znatno povećanje temperature vazduha najteže podnosi živina, pa se ređe kreću, krila su im opuštena i dahću.
Osnovna preporuka stočarima je da održavaju čiste i provetrene staje, bez prisustva muva i komaraca. Optimalna temepratura u stajama za odrasle svinje je 14–20, za tovljenike16–22, prasad do 20, telad 20–28, ovce i koze osam, konje 10–15, za živinu 13, a brojlere 20 stepeni.
Za razliku od drugih domaćih životinja, konj najlakše podnosi visoke temperature vazduha, jer poseduje znojne žlezde, koje ga rashlađuju. Ipak, kada spoljašnja temperatura pređe optimum od 25 stepeni, i ove životinje osećaju posledice stresa. Nedovoljno savesni vlasnici konja suočavaju se sa činjenicom da konj padne u nesvest, ili čak ugine zbog toplotnog stresa.
Toplotni stres kod konja uočava i čuveni odgajivač Milenko Radaković, vlasnik Ergele „Bulić“ u Surčinu, koji u štali ima oko 130 grla konja lipicanske i KWPN rase.
-Pojava toplotnog stresa kod konja manifestuje se prvenstveno obilnijim znojenjem grla i masovnijim napadom muva – kaže Milenko Radaković. – U očima konja se vidi tuga, telo im je opušteno, piju veće količine vode, a pastuvi su neuobičajeno mirni. Rešenje je kupanje konja vodom iz česme. Uobičajena količina obroka od tri kilograma se u stresnim situacijama propolovljuje, posebno kada je reč o žitaricama, briketima i zobi, da se ne poveća proizvodnja energije u telu. Štalu držimo čistu, a protok svežeg vazduha obezbeđujemo odgovarajućim otvorima prozora.
B. Krstin
