Srpska šljivovica nadaleko je čuvena po svom kvalitetu, a možda najvažnije priznanje za svoju posebnost dobila je time što je pre nekoliko godina upisana na Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva organizacije UNESKO.
Proizvođačima rakije dobro je poznat postupak proizvodnje vrhunske rakije, znaju od kojih sorti se peče najbolja šljivovica, kada je vreme da se šljive sakupljaju, koliko traje vrenje... Sve to je dosta komplikovan i zahtevan posao koji, ako se uradi kako treba, proizvođača, ali i potrošača, na kraju nagrađuje pićem izuzetnog ukusa i kvaliteta. Postavlja se pitanje zašto bi onda neko dodatno komplikovao proceduru i najpre sušio šljivu, pa tek onda od nje pekao rakiju. Odgovor je jednostavan - jer se na taj način dobija piće još bogatijeg ukusa i složene arome koju kupci sve više prepoznaju i traže. U to smo i sami mogli da se uverimo na nedavno održanom sajmu Agro Belgrade u Beogradu, gde je šljivovicu od suve šljive predstavilo gazdinstvo Nedić iz Koceljeve. Ovo gazdinstvo proizvodi šljivu na oko 12 hektara i to sorte čačanska rana i stenlej i od njih pravi pekmez, sušenu šljivu, ali i rakiju od sušene šljive po kojoj su nadaleko prepoznatljivi.
Pročitaj još: Kakav je bio prošlogodišnji rod šljive?
- Proces pravljenja rakije od suve šljive podrazumeva da šljivu najpre prosušimo. Ne sušimo je kao šljivu za jelo već upola kraće. Sušenje se obavlja u specijalnim sušarama bez dima Ložište u kojem se loži odvojeno je od komora u kojima je voće. U tunele u kojima je voće ventilatori ubacuju topao vazduh. Dima nema, niti bi smelo da ga bude u ovom postupku, priča Jelena Nedić.
Nakon postupka sušenja šljiva se, po rečima naše sagovornice, pasira i stavlja u posude za vrenje u koje se doliva određena količina tople vode. Proces vrenja se pomno prati.
- Vreme vrenja zavisi od više faktora. Najpre od toga kakvi su vremenski uslovi, zatim od toga gde se posude nalaze - otvorena ili zatvorena prostorija. Važno je i koliko je šljiva od koje se peče rakija sadržala šećera. Polazna osnova za svaku kvalitetnu rakiju, pa i ovu koju mi proizvodimo je voće. Ono mora da bude kvalitetno, zdravo i ubrano na vreme, sve ostalo je iskustvo i rutina, priča Jelena.
Autor fotografije: Poljoprivrednik
Proces pečenja rakije od suve šljive ne razlikuje se mnogo od proizvodnje šljivovice na klasičan način.
- Mi prvo pečemo takozvanu meku rakiju koju potom prepičemo i dobijamo ljutu koja je odležala. Željenu stepenažu rakije dobijamo dodavanjem određene količine destilovane vode, objašnjava Jelena Nedić.
Naša sagovornica objašnjava da rakija od suve šljive ima drugačiji ukus koji podseća na sušeno voće, ali je i slađa od klasične šljivovice.
Pročitaj još: Kako je Kikinđanin nadmudrio sušu
Na pitanje kako su došli na ideju da šljivovicu proizvode na ovaj način odgovara da ideja nije njena i njenog supruga, već suprugovog oca koji je bio vizionar i uvek spreman da eksperimentiše. On je prilikom svakog pečenja korigovao postupak pravljenja rakije prema željama kupaca, sve dok nije došao do recepture po kojoj i sada izrađuju ovu rakiju. Iako je njenom svekru, prema rečima Jelene, jednom od prvih palo na pamet da rakiju proizvodi na ovaj način, sada, kako konstatuje, ima sve više domaćinstava koja se odlučuju upravo za ovaj postupak. Razlog za ekspanziju proizvodnje rakije od suve šljive Jelena vidi u tome što potrošači stalno traže nešto novo i žele da probaju ono što do tada nisu.
Potrošače pored ukusa koji je zaista nov i jedinstven, naravno, najviše interesuje cena. Mnogi kada čuju kakav je postupak proizvodnje ove vrste šljivovice, pomisle da rakija od suve šljive ima izuzetno visoku cenu. Međutim, barem na gazdinstvu Nedića, koji su među pionirima u ovom poslu, ali i imaju sopstvenu sirovinsku bazu, to nije slučaj. Cena rakije od suve šljive samo neznatno je skuplja od klasične kvalitetne šljivovice. Razlika u ukusu svakako opravdava svaki dinar uložen u ovaj neobičan proizvod.
Tekst i foto: Aleksandra Milić
