Na južnim padinama Fruške gore, na 6. kilometru od Rume, na 20. kilometru od Sremske Mitrovice i na 35. kilometru od Novog Sada, u centru Srema nalaze se Pavlovci, najmanje selo rumske opštine. U njemu živi i radi složna porodica Gajić, koji su od svog života uspeli da naprave bajku.
Sve je počelo slučajno, kada je mama Cica devedesetih godina prošlog veka ostala bez posla. To je nije obeshrabrilo, sama je sebe uposlila i krenula s proizvodnjom povrća u malom plasteniku. Rukovodila se idejom da obezbedi svojoj porodici zdravu hranu. Početak je bio skroman podignut je plastenik bez dogrevanja na 2,5 ara, a prvi koraci su ohrabrivali.
– Opredelila sam se za proizvodnju raznovrsnog povrća tokom cele godine. Počela sam s sukcesivnom proizvodnjom luka, salate, spanaća, paradajza, paprike, kaže Cica. - S obzirom da sam kod kuće, brzo se za mene pročulo i kupci su sami počeli da dolaze. Povrća u ponudi nije bilo dovoljno pa sam krenula s proizvodnjom rasada.
Kako je rasla potražnja za rasadom povrća i ulaganja su bila veća, a trebalo je i opravdati uložena sredstva u nabavku repromaterijala. Nekako se proizvodnja cveća koju Cica jako voli, sama nametnula. Pogotovo što malo ko može da odoli prelepim muškatlama kad dođe da kupi rasad paradajza. Tako su površine počele da se uvećavaju, sejane su veće količine, rasada je bilo više, a i cveće je dobijalo svoje mesto. Tokom proteklih godina broj plastenika se povećao na četiri.
Pročitaj još: Pilot prjekat kompostiranja
Proizvodnja čiji je pobornik Cica Gajić, zasniva se na organskim načelima, koja je davno čula na jednom predavanju i upamtila ih. Danas, najviše koristi internet kako bi se dodatno informisala. Veliku pomoć u ovom poslu joj pružaju ukućani, a pogotovo kćerka Adrijana, po zanimanju diplomirani fizičar.
Mart je, rano je za povrće s otvorenog, a s obzirom da se ovde proizvodnja odvija u plasteniku za berbu je već pristigla zelena salata iz novembarske setve, ranije nego što je uobičajeno. Naime obično stigne u martu, ali zbog blage zime glavice su se formirale već u februaru.
Autor fotografije: Poljoprivrednik
- Temperaturna kolebanja tokom februara odrazila su se na salati. Iako je bila pokrivena agrilom, bilo je hladnih dana, potom je spoljna temperatura porasla, a i temperatura u plasteniku što je oštetilo listove iako se provetravalo. Ovogodišnji februar će biti upamćen po velikim temperaturnim oscilacijama koje su varirale od mraza do + 30 stepeni. Tako da je salata brže stigla, objašnjava Adrijana.
Zimska salata, a u ponudi je crvena, puterica i "ajsberg", se prodaje jer se tokom njene proizvodnje ne koriste hemijski preparati. Letnja proizvodnja povrća isključivo je namenjena za potrebe porodice i nije za prodaju. S obzirom da je to vreme kada ima mnogo štetočina, ta proizvodnja je nezamisliva bez primene hemije. U ovom periodu zaštita je neophodna i Gajići je obavljaju s biljnim pripravcima.
Povrtarska sezona ovde počinje sa spanaćem, mladim lukom, rukolom, matovilcem, rotkvicama. Povrće se bere od februara pa do kraja novembra, kad počnu prvi mrazevi. Poslednje za berbu stižu kasna boranija, cvekla, rotkvice, kasna jesenja salata.
Proizvodnja za prodaju je zasnovana na proizvodnji rasada paradajza, paprike, krastavca i začinskog bilja.
- Od pandemije korona virusom raste interesovanje za začinsko bilje, kaže Cica. - Činjenica je da sve više ljudi samostalno sprema hranu, pa se u ishrani dosta koriste začini, a lekoviti su. Izražena je potražnja za ruzmarinom, bosiljkom - u ponudi je čak šest varijeteta, zatim majčinom dušicom, nanom, matičnjakom, žalfijom, peršunom, celerom, lavandom.
Pročitaj još: Gazdinstvo za primer! Preko milion litara mleka godišnje
Proizvodnja cveća počinje u plasteniku u februaru. U ponudi je vredna liza, petunija, vinka, prkos, zinija. Muškatle se ožiljavaju preko reznica, a već je i nešto i presađeno što je ožiljeno. Inače proizvodnja rasada i ožiljavanje se odvija na stolu preko tzv. "toplog ćebeta".
Plastenici se dogrevaju na struju. Racionalno su iskorišćeni, zahvaljujući sezonskoj proizvodnji cveća. Iako mnogi misle da je ovo skupa proizvodnja, ova porodica to demantuje. Konstrukciju za plastenike napravio je suprug Milorad koji je po zanimanju mašinac. Gajići seme suše i čuvaju za narednu proizvodnju.
- Nikad nisam računala dobit od ove proizvodnje. Najveće blagostanje je da imam zdravu hranu za porodicu. Sve što pretekne prodajem, kaže Cica Gajić.
Takođe, Cica voli da naglasi da je ovo amaterska proizvodnja, pa zato kad završi s proletnom proizvodnjom povrća kreće s letnjom proizvodnjom voća. Naime na kraj bašte posađeno je oko 70 sadnica ribizle, a malina i kupina su zastupljene na 10 ari.
U sortimentu maline zastupljena je "polana", od kupina - "čačanka", "tripl krau" i "loh nes", a ribizla – crvena, crna i bela. Iako se i voće gaji za potrebe porodice, višak ide u prodaju. Veliko je interesovanje za ovim zdravim voćem pa plodova maline i kupine nikad nije dosta. Veći deo voća obere se u avgustu, a maline ima do oktobra.
Za Cicu nema ni odmora ni predaha tokom cele godine. Ova vredna domaćica sama sprema svu zimnicu za svoje ukućane. U špajzu je i slana i slatka zimnica – džem, pekmez, sokovi, kompot, slatko, liker, a sve iz bašte.
Racionalno poslovanje bez zaduživanja je njen moto. Cilj koji je na početku postavljen je ispunjen, proizvesti hranu bez upotrebe hemijske zaštite. U ovom poslu puno je fizičkog rada, dosta se ručno plevi, okopava. Posla ima puno, a za sada ništa se neće menjati.
Zahvaljujući vrednim Cicinim rukama u ovom dvorištu caruje bajka, a to i ne čudi jer potiče iz povrtarske semberijske porodice, odakle je ponela ljubav prema plasteničkoj proizvodnji.
Tekst i foto:
Tamara Gnip
BONUS VIDEO:
