Tradicionalni period za poribljavanje je kraj novembra i početak decembra. Reke, kanali i jezera obogaćuju se ribljom mlađi šarana i postvljanjem smuđovih gnezda. S obzirom da je od 12 lokacija 11 već urađeno, poribljavanje u Vojvodini je na samom kraju.
Pročitaj više:Ne treba ni veterinar, ni lekovi: mangulica ponovo tražena
Reč je o velikom jesenjem-zimskom poribljavanju, gde se poribljava velikom količinom riblje mlađi koja je prošla sve selekcije, prenosi RTV.
- To je šaran godišnjak, veličine od 150 do 200 grama. Jedinke nisu preterano velike, ali su vrlo vitalne, kada se to pretvori u 5.000kg, koliko smo poribili, jasno je da je šaran naša glavna ribolovna vrsta. Samim tim njen značaj u poribljavanju je toliko veći. Planskim dokumentima, godišnjim programom upravljanja ribolovnim područjima i srednjoročnim programima, predviđeno je i poribljavanje određenim autohtonim vrstama, reč je o gluto karašu, linjaku i čikovu, kaže Branislav Stankov, izvršni direktor za lovstvo, ribarstvo i ugostiteljstvo "Vojvodinašume".
Svake godine se rade premeri ribe, gde se pomoću različitih mehaničkih i matematičkih modela utvrđuje brojnost ribe, riblja masa, kao i prirast u jednoj godini.
Pročitaj više:Kad je štap bio štap, a mamac kukuruz iz kuće
Javno preduzeće "Vojvodinašume" pokušava da zadovolji potrebe za ribom rekreativno-sportskih ribolovaca, kao i privrednih ribara, budući da bogatstvo u našim rekama predstavlja privrednu delatnost. Međutim, ono što predstavlja problem je ribokrađa.
- Bude tu i sudova, presuda, ali one su relativno blage, nisu očigledno dovoljno oštre da bi ljude odvratili od takvih stvari. Ribokrađa je prisutna od pamtiveka, ali postoje neki modeli kako ona može da se dovede u pravne okvire. Iiskustva drugih država pokazuju da jedan od modela jeste da se riba ne pojavljuje u slobodnoj prodaji na pijacama ili iz automobila, ukazuje Branislav Stankov.
Da bi poribljavanje imalo efekta i dalo rezultate, celo društvo ttreba da se posveti očuvanju tog resursa.
