U smederevskom kraju, čuvenom po brojnim voćnim zasadima, pčelari su jutros primetili prva uginuća pčela, kojih prethodnog dana nije bilo. Reč je o društvima koja su uspešno prezimela i krenula u prolećni razvoj.
Dr Aleksa Obradović, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, predpostavlja da je uginuće nastalo usled trovanja kao posledica tretiranja voćnih zasada u cvetu, preparatima opasnim po insekte. Pčelari su uznemireni, jer ako se ovo nastavi u opasnosti su sva društva locirana u ovom voćarskom kraju.
- Da se ovo ne bi ponovilo, važno je podsetiti proizvođače da imaju dozvolu da tretiranja obavljaju tokom policijskog časa, odnosno posle 17 sati kada se pčele vraćaju u košnice, podseća prof. dr Obradović.
Takođe, da bi zaštita bila uspešna primenu insekticida treba ograničiti isključivo prema potrebi i kada su pčele u košnicama kako bi sačuvali ove korisne insekte, koji imaju veliku ulogu u formiranju prinosa voćaka.
- Tretmani koji se sada obavljaju su opravdani, jer se sprovodi zaštita koštičavih voćaka od monilioza. Tretmani su neophodni, ali ih treba sprovoditi u sumrak nakon vraćanja pčela u košnice, a nipošto tokom dana, kada su insekti aktivni, objašnjava prof. dr Obradović.
Pčelari su s razlogom zabrinuti, pogotovo oni čije su košnice okružene brojnim raznovrsnim voćnim zasadima, a svakodnevno se obavljaju tretmani.
Zato se apeluje na voćare, da povedu računa o pčelama pogotovo što imaju dozvolu kretanja na mašinama i tokom policijskog časa.
Prof. dr Obradović upozorava da se smanjenjem površina pod spontanom vegetacijom ograničava areal rasprostranjenja prirodnih oprašivača i, nažalos, smanjuje njihova brojnost. U takvim uslovima, kako ističe, ubijanje pčela nepažnjom je katastrofa s nemerljivim posledicama.
T. Gnip
