Uzimljavanje pčela

Ka­da se pče­li­nja za­jed­ni­ca pri­pre­ma za na­stu­pa­ju­će zi­mo­va­nje, za­da­tak pče­la­ra je, iz­me­đu osta­log, da je obez­be­di do­volj­nom ko­li­či­nom hra­ne. Osim na ko­li­či­nu, po­treb­no je po­seb­no obra­ti­ti pa­žnju i na njen kva­li­tet, jer ni­je sve što se na­đe u će­li­ja­ma sa­ća pod­jed­na­ko do­bro. Med od me­dlji­ke ili med­ne ro­se je ta­kva ma­te­ri­ja.

Me­dlji­ka je slat­ka ma­te­ri­ja ko­ja se pe­ri­o­dič­no po­ja­vlju­je na li­šću ne­kih bi­lja­ka, naj­če­šće na je­li, bo­ru, smre­ki, vr­bi, hra­stu, pi­to­mom ke­ste­nu i dru­gom zim­ze­le­nom i li­sto­pad­nom dr­ve­ću. Me­dlji­ko­vac je pro­iz­vod ko­ji me­do­no­sne pče­le pro­iz­vo­de od me­do­no­snih sa­sto­ja­ka sa ži­vih de­lo­va bi­lja­ka, če­ti­na­ra i li­šća­ra. Od cvet­nog me­da se naj­po­u­zda­ni­je raz­li­ku­je me­to­dom me­re­nja elek­trič­ne pro­vo­dlji­vo­sti, ko­ja mo­ra bi­ti ve­ća od jed­nog mi­li­si­men­sa. Me­dlji­ko­vac se mo­že sta­vi­ti u pro­met kao sort­ni med, ako ima ukus i mi­ris svoj­stven ozna­če­noj bilj­noj vr­sti.

Vi­sok sa­dr­žaj mi­ne­ral­nih ma­te­ri­ja, ko­jih je pet do de­vet pu­ta vi­še ne­go u nek­tar­skom me­du, či­ni ga po­gub­nim za zi­mo­va­nje, jer se one, kao ne­svar­lji­ve, na­go­mi­la­va­ju za vre­me ne­iz­let­nih da­na. Još 1930. go­di­ne, Kr­sta Pče­la­re­vić pi­sao je da "med od me­dlji­ke ni­je do­bar, na ukus je opor i za­tvo­re­ne je bo­je. Za pče­le ni­je do­bar jer na nje­mu vr­lo rđa­vo pre­zi­me, a iz­gle­da da ga ni za is­hra­nu ne upo­tre­blja­va­ju. Če­sto se na­đe u pro­le­će da su pče­le utro­ši­le sav pro­let­nji med, ko­ji se obič­no na­la­zi u gor­njim de­lo­vi­ma sa­ća, dok me­dlji­ka u ni­žim slo­je­vi­ma osta­je ne­dir­nu­ta, nju doc­ni­je utro­še, si­gur­no od­ra­sle pče­le, za svo­ju is­hra­nu. Po­klop­ci na sa­ću ko­je je sa me­dlji­kom po­zna­ju se po to­me što su za­tvo­re­ne bo­je i ni­su od či­stog vo­ska već od ne­ke dru­ge sme­se."

Za raz­li­ku od cvet­nog me­da, me­dlji­ko­vac ima po­ve­ća­nu ko­li­či­nu sa­ha­ro­ze, dek­stri­na, mi­ne­ral­nih ma­te­ri­ja i sma­njen sa­dr­žaj in­vert­nog še­će­ra, glu­ko­ze i fruk­to­ze na­sta­lih usled raz­la­ga­nja sa­ha­ro­ze, jer u osnov­nom so­ku ne sa­dr­ži fer­men­te kao nek­tar, pa me­dlji­ko­vac od če­ti­na­ra sa­dr­ži 4-10 pro­ce­na­ta dek­stri­na. Zbog to­ga ni­je do­bar za pre­zi­mlja­va­nje pče­la i tre­ba ga od­u­ze­ti, a u ko­šni­ci osta­vi­ti cvet­ni med, sa­ku­pljen u vre­me glav­ne pa­še, ili do­da­ti še­ćer­ni si­rup. Is­ku­stvo ple­ja­de na­ših vr­snih pče­la­ra ko­je su pre­no­si­li na po­čet­ni­ke je da se još za ba­gre­mo­ve pa­še od­la­že u re­zer­vu do­vo­ljan broj ra­mo­va ovog po­klo­plje­nog me­da, bez po­se­za­nja za še­ćer­nim si­ru­pom. Zdra­va pče­li­nja za­jed­ni­ca va­lja­no pre­zi­mlja­va na pri­rod­noj pče­li­njoj hra­ni – do­brom me­du.

Uskoro će je­sen je i mno­go vo­ća će stići za ber­bu. Na opa­lim plo­do­vi­ma pri­me­ću­je­mo pče­le. One, po­seb­no u osku­di­ci nek­ta­ra, na­la­ze zre­le plo­do­ve vo­ća ko­je je po nji­ho­vom uku­su. Po­zna­to je da se hra­ne šlji­va­ma, bre­skva­ma, gro­žđem, ja­bu­ka­ma, smo­kva­ma i kru­ška­ma. Ali, pi­ta­nje ko­je iza­zi­va ne­sla­ga­nja me­đu pče­la­ri­ma je da li će me­do­no­sne pče­le za­i­sta iz­bu­ši­ti ru­pu u plo­du ili jed­no­stav­no ko­ri­ste po­sto­je­će pu­ko­ti­ne na ko­ži­ci ko­je je na­pra­vi­la osa, mra­mor­na ste­ni­ca, ne­ki in­sekt, pti­ca ili je sam na­pu­kao od zre­lo­sti.

Sva­ka­ko, me­do­no­sne pče­le vo­le ve­o­ma zre­le plo­do­ve. Plod je sla­dak ka­da je ma­lo pre­zreo, ali što je va­žni­je u pče­li­njem sve­tu, is­pu­šta mi­ris ko­ji pče­le mo­gu pro­na­ći. Uz mi­ris ko­ji sle­de, pče­la­ma je lak­še da od­re­de iz­vor hra­ne, po­seb­no onaj ko­ji ne li­či na cvet. Uz aro­mu, me­đu­tim, do­la­zi i dez­in­te­gra­ci­ja ko­ži­ce. Sva­ka­ko, ni­je te­ško pro­bu­ši­ti pre­zre­lu bre­skvu ili kru­šku, ia­ko gro­žđe mo­že bi­ti slo­že­ni­je zbog čvr­šće spo­lja­šnjo­sti.

U ovom pe­ri­o­du, pče­le ni­kad ne sa­ku­pe so­ko­va vo­ća vi­še ne­go što je me­seč­na po­tro­šnja hra­ne pče­li­nje za­jed­ni­ce u tim me­se­ci­ma. Vo­će sa­dr­ži pro­sti še­ćer, mi­ne­ral­ne ma­te­ri­je, voć­nu ki­se­li­nu, vi­ta­mi­ne i dru­go, pa na toj hra­ni pče­li­nja za­jed­ni­ca od­ga­ja kva­li­tet­ne, du­go­ži­vu­će pče­le. Zna­či, to­kom let­njeg me­do­bra­nja pri­pre­mlje­nu i po­hra­nje­nu zim­ni­cu osta­vlja­ju za hlad­ne me­se­ce, dok se ova la­ko do­stup­na hra­na tro­ši za is­hra­nu. Ka­da se še­ćer­ni si­rup spra­vlja sa voć­nim so­kom, si­ro­ma­šna še­ćer­na hra­na se ople­me­nju­je i do­bi­ja na kva­li­te­tu, a kon­cen­tra­ci­ja ne­svar­lji­vih ma­te­ri­ja se sma­nju­je. To se de­ša­va sa spra­vlje­nom teč­nom i čvr­stom še­ćer­nom hra­nom.

So­ko­ve vo­ća pče­le od­u­vek ko­ri­ste i u bla­žim zi­ma­ma, a to već po­sta­je uo­bi­ča­je­no u na­šim kra­je­vi­ma. Na nji­ma mo­gu uspe­šno da pre­zi­me, jer je ova hra­na ne­gde iz­me­đu me­dlji­ke i cvet­nog me­da, što je či­ni od­lič­nom za pče­le, ali sa­mo ako vre­men­ske pri­li­ke do­zvo­lja­va­ju če­šće pro­či­sne le­to­ve. No, na to se ne sme­mo oslo­ni­ti, jer ni­ko po­u­zda­no ne zna ka­kva nas zi­ma oče­ku­je i za­to tre­ba da im obez­be­di­mo do­volj­no do­bre hra­ne. 

Izvor: Dejan Kreculj