Proizvodnja šargarepe u Srbiji može biti vrlo unosan posao, ali zahteva adekvatnu strukturu zemljišta, dovoljnu količinu vode i blagovremenu zaštitu biljaka. Ukoliko imate peskovito i aluvijalno zemljište sa pH vrednošću između 5,5 i 6,5, šargarepa može biti dobar izbor. Međutim, treba imati na umu da mašine za proizvodnju koštaju, a povrtari ove godine nisu gasili pumpe za navodnjavanje, prenosi AgroTV.
Šargarepa je u Srbiji zasejana na oko 3.500 hektara, a ovogodišnji rod ocenjen je kao izuzetno kvalitetan. Cena na tržištu varira, ali prosečno iznosi oko 60 dinara po kilogramu, u zavisnosti od regije i kvaliteta proizvoda. O metodama i razlikama u uzgoju šargarepe, AgroTV je razgovarao sa dvojicom iskusnih povrtara.
Jedan od njih je Stefan Vidović iz Futoga, koji na svojih dvadesetak hektara, pored luka, krompira i kupusa, daje značajan prostor šargarepi. S druge strane, Tibor Molnar iz Lukinog Sela kod Zrenjanina, svake godine sa porodicom zaseje između 30 i 40 hektara.
– Moji roditelji su započeli ovaj posao, ja sam samo gledao njih i nastavio da se bavim time. Tako je u našoj porodici ovaj posao opstao već 20 godina – kaže Stefan.
Porodica Molnar se godinama bavila manjim količinama šargarepe, ali sada je to mnogo ozbiljnije.
– U jednom trenutku se pojavila mogućnost udruživanja, i postojala je jedna velika linija za pranje. Znamo da šargarepa dobro prolazi u inostranstvu – objasnio je Tibor razloge za današnju veću proizvodnju.
Međutim, nije lako odlučiti se za proizvodnju šargarepe i brzo ostvariti zaradu. Obojica proizvođača naglašavaju da je analiza zemljišta obavezna, čak i nakon što se proizvodnja započne.
Radnici su ključni, ali i skupi
Nedostatak fizičkih radnika predstavlja veliki problem ne samo za domaću poljoprivredu.
– Imamo stalni tim koji radi kod nas tokom cele godine, uglavnom lokalne ljude, a kada nam je potrebno više radnika, dogovaramo se sa dodatnim radnicima. Što se tiče zarade, ona varira u zavisnosti od odgovornosti i obima posla. Satnice se kreću od 350 do 500 dinara – kaže Stefan.
Pored analize zemljišta, Tibor dodaje da se na osnovu tih parametara dodaju hranjiva kako bi se smanjili troškovi proizvodnje.
Voda i radnici diktiraju cenu
Ova sezona je bila specifična zbog povećanih potreba za navodnjavanjem. Šargarepa je kultura koja zahteva dosta vode, posebno u završnim fazama kada koren treba da se formira.
– Ove godine gotovo dva meseca nije palo ni kap kiše, i pumpe za navodnjavanje su radile neprestano. Suša je učinila svoje, iako smo dali sve od sebe da spasimo rod i obezbedimo što bolji kvalitet proizvoda. Bez obzira na naš trud i odricanja, suša je ipak uticala na prinose – ističe Stefan.
Troškovi vode i radne snage značajno utiču na cenu proizvoda, i proizvođači kažu da ona ne može ostati na 30-40 dinara po kilogramu, već će morati porasti za 10-15 dinara.
– Na trenutnim cenama proizvodnja je neodrživa. Prosečni prinosi po hektaru su između 40 i 60 tona. Ako se cena poboljša, bićemo zadovoljni, ali u ovom trenutku smo na ivici – napominje Stefan.
Prinosi i kvalitet
Tibor ističe da su prinosi u Evropi i do 100 tona po hektaru, dok oni postižu tek oko 50 tona, od čega je 70% prve klase.
– Daleko smo od evropskih prinosa, a ako ne dostignemo taj nivo, nećemo moći da konkurišemo svetskim cenama – naglašava Tibor.
Potražnja na tržištu takođe varira, jer ne traže sve zemlje istu robu.
– Većina zemalja u regionu traži sitniju, ujednačenu šargarepu, dok Rumunija zahteva krupniju. Domaće tržište takođe preferira sitniju robu – kaže Stefan.
Šargarepa se može skladištiti do dva meseca u suvom skladištu bez hlađenja, u boksovima sa puno zemlje, ili u hladnjačama sa visokom vlažnošću i temperaturom između 0,2 i 5 stepeni.
– Dugotrajno čuvanje šargarepe zavisi od kvaliteta ulazne sirovine. Ako je kvalitet loš, ne možete očekivati dobro čuvanje. Trenutno, sa visokim cenama energije, preporučujem da se ne prave greške i ne skladišti loš kvalitet – savetuje Tibor.
Poljoprivreda može biti porodični posao koji donosi profit, ali zahteva ozbiljna ulaganja, kažu povrtari.
Stefan procenjuje da je potrebno barem dva hektara po članu porodice kako bi se moglo pristojno živeti, uz dodatne kulture.
– Porodica sa 30 hektara šargarepe može lepo da posluje uz manju pomoć sa strane. Naravno, potrebna je i mašinerija, koja sada košta oko pola miliona evra – zaključuje Tibor Molnar.
Izvor:eKapija
669519497885b9c025270d411786109076160.webp)