Ovčarstvo je tradicija u Banatu. Ogromno prostranstvo banatskih pašnjaka godinama je bilo idealno za ispašu stoke. Pašnjaka i dalje ima, ali uglavnom praznih. Ne tako davno na području Padine, Samoša, Idvora i Uzdina, dominirala je cigaja. Danas može se sresti samo kod retkih domaćina, zaljubljenika u ovu rasu.
Među čuvarima tradicije svakako je Lavinel Groza iz Uzdina. Ponikao na banatskim pašnjacima ostao im je veran čitav život. Još kao dečak uz deda Danila zavoleo je ovce.
Pročitaj više: Celu Evropu muči isti problem: Vuna nije otpad, već resurs!
S ponosom Lavinel ističe da je deda s 10 ha zemlje, 30 ovaca i 5 krava bio pravi domaćin. Za sebe to ne može da kaže iako obrađuje 42 ha, ima 170 ovaca i 30 grla krupne stoke.
Vremena su se promenila pa i kriterijum vrednosti. U porodici Groza ovce su se oduvek gajile. Iako danas ovčari ostvaruju podsticaje po grlu, za odgajivače koji to rade od kad znaju za sebe ne igra veliku ulogu.
Ovo podneblje je idealno za uzgoj cigaje. Zime nisu jake tako da ih ova autohtona rasa uspešno prezimljuju. Ovce drže na salašu koji je pet kilometara udaljen od sela. Tamo su na ispaši i ostaju sve dok ne padne sneg, a onda se vraćaju kući.
Angažovan je čoban koji je stalno s ovacama, a i Lavinel je s njima.Ovce moraju uvek da se prate, kako bi se e kontrolisalo njihovo zdravstveno stanje. Od velike pomoći Lavinelu je njegov sin koji je studirao veterinu ali studije nije priveo kraju već zajedno radi s ocem. Tako da sve rade zajedno i jagnje i vakcinišu grla.
Praksa je da ostavljaju žensku jagnjad za priplod, koja će kod njih ostati sve dotle dok mogu da se jagnje. Muška jagnjad se prodaju kad dostignu težinu od 25 – 40 kilograma. Godišnje se proda oko 30-40 komada, a najveća potražnja je za praznike.
- Otkupna cena od 350 dinara po kilogramu je solidna, kaže Groza – Daleko više me brine što niko ne otkupljuje vunu. Tako ošišana ostane na pašnjaku, a nekada kada se 30 ovaca ošiša za taj novac moglo se da kupi još 10 grla.
I krave drže u slobodnom sistemu. Muzu ih dva puta dnevno. U proseku ovde se dnevno pomuze 15 litara mleka po kravi, a svo mleko otkupljuje mlekara.
Trude se da njihova proizvodnja bude u skladu s prirodom. Njive đubre isključivo stajnjakom. Godišnje izvuku 30 prikolica stajnjaka od po 7 tona đubreći njime njive.
Pročitaj više:Stočarstvo u Srbiji: Blagi rast broja svinja, pad ovaca i živine
Hranu za stoku sami obezbeđuju. Oko 3.000 bala deteline i slame, im je dovoljno za zimu.
Velika pomoć dedi u ovom poslu je i unuk Andrej, jedan od najboljih đaka u svojoj školi, odličan sportista i voli životinje. Uz sve svoje obaveze uvek nađe vreme da pomogne tati i dedi kako pri baliranju tako i kod šišanja ovaca. Od velike je pomoći kad god je potrebno iako želi da bude IT stručnjak.
U ovoj porodici ne gube nadu jer zahvaljujući poljoprivredi su i opstali. Tako je i ovčarstvu ima dobrih i loših godina, ali od njega ne odustaju.
- Bolje imati nego nemati, a nekad moraju doći i bolja vremena, životni je moto Lavinela Groze.
Zato je i ostao veran tradiciji, uzgoju cigaje i banatskim pašnjacima.
T. Gnip
