Tradicionalno Savetovanje voćara, 19. po redu održano je na novosadskom Poljoprirednom fakultetu, 24. februara. Skup je organizovalo Društvo voćara Vojvodine i Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu, Departman za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu.
S obzirom da je prošla godina bila teška za voćare ne čudi da je ovo Savetovanje okupilo veliki broj proizvođača, stručnjaka i kompanija koje se bave voćarstvom.
Prof. dr Zoran Keserović, predsednik Društva voćara Vojvodine, osvrnuo se na godinu koja je za nama u kojoj su voćari osim ulaganja u proizvodnju imali i problema s vremenskim nepogodama. Podsetio je da je vegetacija počela s niskim temperaturama, kasnije su nastupili nepovoljni vremenski uslovi tokom oprašivanja i oplodnje pogotovo kod šljive i kruške, a nakon cvetanja zabeležene su i visoke temperature. Nažalost, nije se na tome završilo usledio je olujni vetar koji je samo u Fruškoj gori srušio 120 hektara savremenih zasada jabuke i kruške s protivgradnom mrežom.
- Sve to uticalo je na smanjenje voćarske proizvodnje u 2023. u odnosu na 2022. za oko 260.000 tona, upozorio je prof. dr Keserović. – Najveće smanjenje zabeleženo je kod šljive oko 30.000 tona, a kod jabuke 105.000 tona.
Zato je Savetovanje i organizovano da bi se ukazalo na izazove s kojima se proizvodjači susreću i kako da ih reše.
Prof. dr Keserović je upozorio voćare da moraju da vode računa da se proredjivanju plodova uradi na vreme. Naime prošle godine mnogi su kasnili s proredjivanjem, nisu uradili kad je to bilo najpotrebnije, a to je u fazi cvetanja i precvetavanja. Podizanje vetrozaštitnih pojaseva pruža sigurnost proizvodnji od olujnih vetrova, što se potvrdilo u prošloj godini tamo gde ih je bilo. Ipak ono što brine voćare su visoke ovogodišnje temperature u februaru.. Badem je procvetao, a rane sorte kajsija su pred cvetanjem. Ukoliko bi se u narednih pet , šest dana pojavio mraz, od - 3°C do - 4 °C naneo bi značajne štete koštičavim voćnim vrstama.
Protiv niskih temperatura, efikasne su direktne mere borbe primenom antifrost sistema ne samo kod jabučastih nego i kod koštičavih voćnih vrsta, kao i zaštita grejanjem, upotreba vetrogeneratora ali i ubacivanje toplog vazduha.
- Ne treba zaboraviti ni stari efikasan metod zadimljavanja, postavljanjem bala na svakih 5 metara oko zasada, podsetio je prof. dr Keserović.- Prednost je da ukoliko bi se ovom metodom temperatura sa -2,5°C podigla do 1,5°C, umnogome bi se sprečilo izmrzavanje osetljivih voćnih vrsta poput kajsije, trešnje, breskve.
Prof. dr Nenad Magazin je upozorio da su zime sve kraće i blaže, a mrazni period sve duži. Takodje, sve su učestaliji mrazevi u aprilu kao i snežne padavine. Da bi se te klimatske promene donekle ublažile neophodno je da voćari prilikom podizanja zasada primene preventivne mere odnosno povedu računa o izboru lokaliteta kao i adekvatne voćne vrste i sorte koje su otporne na mraz.
Bez ulaganja u proizvodnju nema ni napretka. Veliku podršku voćarima pruža Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo.
Mladen Petreš, pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, istakao je da je prošla godina bila rekordna po broju prijava na konkurse Sekretarijata. Najavio je proizvodjačima da ih i u ovoj godini ocekuju konkursi, a za njih je planiran budzet oko 1, 4 milijarde dinara.
Izbor tema ovogodišnjeg Savetovanja, samo je potvrdio da se voćari sureću s brojnim izazovima. Tako se moglo više čuti o djubrenju jabuke, ali i o novim izazovima u zaštiti jabuke, kao i o berbi i čuvanju leske, o biostimulatorima i bioprotektorima u voćarstvu, kao o biopesticidima u tehnologiji proizvodnje zdravstveno bezbedne hrane ali i o suzbijanju njaznačajnijih patogena jabuke u savremenoj voćarskoj proizvodnji.
T. Gnip
Foto: G. Mulić
669519497885b9c025270d411786109076160.webp)