Savremeno voćarstvo danas se suočava sa brojnim izazovima – od klimatskih promena i nestabilnog tržišta do visokih troškova proizvodnje i nedostatka radne snage. Ipak, uprkos svim problemima, među mladima i dalje ima onih koji veruju da se uz znanje, primenu novih tehnologija i upornost može ostvariti uspešna proizvodnja. O stanju u domaćem voćarstvu, interesovanju mladih i budućnosti ove grane poljoprivrede govori master inženjer Stefan Gligorić, istraživač, saradnik i doktorand na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, koji stečeno znanje svakodnevno primenjuje i na porodičnom gazdinstvu u Manđelosu.
Prema njegovim rečima, voćarstvo u Srbiji poslednjih godina stagnira. Posle perioda intenzivnog podizanja savremenih zasada usledili su nestabilno tržište, klimatske promene, problemi sa otkupom i nedostatak radne snage, zbog čega je sve manje proizvođača spremno da ulaže u nove voćnjake. Iako su jabuka, šljiva, višnja i malina i dalje vodeće voćne vrste, ulaganja u proizvodnju opadaju, što se odražava i na kvalitet plodova.
Gligorić ističe da je poslednjih godina primetan pad interesovanja mladih za studije voćarstva, pre svega zbog ekonomske neizvesnosti u agraru i sve skupljeg školovanja. Ipak, raduje ga što je ove godine na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu zabeležen veći broj upisanih studenata nego prethodnih godina.
– Svaka dobra godina daje nadu za naredni period i to je ono što mnoge mlade proizvođače zadrži. Nažalost, poslednjih godina takvih sezona bilo je veoma malo – kaže Gligorić.
Govoreći o savremenoj proizvodnji, naglašava da precizna poljoprivreda više nije budućnost, već svakodnevica. Mlađi proizvođači brzo prihvataju nove tehnologije jer su svesni koliko one mogu da doprinesu smanjenju troškova i efikasnijoj proizvodnji.
Jedan od najvećih problema za mlade koji žele da podignu voćnjak jesu velika početna ulaganja. Iako postoje podsticaji, najveći deo investicije proizvođači moraju da obezbede iz sopstvenih sredstava ili kredita. S druge strane, upravo mladi najbrže prihvataju inovacije i stručne savete, što im daje veću šansu za uspeh.
Klimatske promene dodatno otežavaju proizvodnju. Osim suše, problem predstavljaju i ekstremno visoke temperature koje mogu da zaustave fiziološke procese u biljkama i izazovu ozbiljna oštećenja plodova i stabala. Zato je, smatra Gligorić, pravilan izbor lokaliteta, sortimenta i primena savremenih tehnologija danas važniji nego ikada.
Kao primer navodi ovogodišnju proizvodnju oblačinske višnje. Iako su prinosi bili iznad proseka, kvalitet plodova bio je među najslabijima u poslednjoj deceniji, što je dovelo do pada otkupne cene. To je još jednom pokazalo da visok rod ne znači automatski i veću zaradu, već da profit zavisi pre svega od kvaliteta proizvodnje.
Na kraju, mladima koji razmišljaju da svoju budućnost grade u voćarstvu poručuje da budu uporni i da ne odustaju uprkos izazovima.
– Nadam se da će se voćarska proizvodnja ponovo podići na viši nivo, a da će rad proizvođača i kvalitet njihovih proizvoda biti više cenjeni. Voleo bih da za deset godina na padinama Fruške gore vidimo više savremenih voćnjaka i vinograda, a manje ratarskih površina – zaključuje Stefan Gligorić.
Tаmara Gnip
Foto: Privatna arhiva
Projekat "Ekološke prakse u Sremskoj Mitrovici: Dobro za prirodu, dobro za ljude" je sufinansiran sredstvima iz budžeta Grada Sremska Mitrovica - Gradske uprave za kulturu, sport i mlade. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
669519497885b9c025270d411786109076160.webp)