Najveće površine pod voćem u beogradskom regionu nalaze se na teritoriji opština Grocka, Mladenovac, Sopot i Obrenovac, koje predstavljaju i najznačajnije voćarske centre ovog područja.
Na području beogradskog regiona pod voćem se nalazi 13.973 hektara. Dominira šljiva sa 2.671 ha, zatim trešnja na 1.856 ha, breskva na 1.514 ha i jabuka na 1.409 ha, dok je borovnica zastupljena na 625 hektara i beleži dalji rast, navodi master inž. Radmila Koprivica, savetodavac PSSS „Beograd“.
U poslednjih sedam do osam godina značajno su povećane površine pod borovnicom, a rast beleže i zasadi lešnika, naročito na teritoriji Sopota i Obrenovca.
U okolini Mladenovca najveće selo je Dubona, gde se najviše gaje breskve i jabuke. „Voćna Grocka“, poznata i kao „Mala Kalifornija“, predstavlja pravu poljoprivrednu oazu Beograda. Po proizvodnji trešnje, kajsije i breskve zauzima prvo mesto u Srbiji, treća je po proizvodnji jabuka, a peta po proizvodnji krušaka.
Voćarstvo ovde nije samo grana poljoprivrede – ono je tradicija, ponos i sve izraženija razvojna šansa.
Kada se govori o voćarstvu, ne govori se samo o grani koja čini 11 odsto ukupne vrednosti srpske privrede, objašnjava Radmila Koprivica. Taj podatak ne iznenađuje, jer je Srbija dobro pozicionirana na svetskoj i evropskoj voćarskoj mapi. Lider je u izvozu maline, smrznute višnje i borovnice.
Podaci između popisa 2012. i 2023. godine pokazuju da većina poljoprivrednih grana beleži blagi pad, dok je proizvodnja voća porasla za 9,7 odsto. To je jasan signal da voćarstvo ne samo da ima budućnost, već može biti i ključni pokretač razvoja domaće poljoprivrede.
Veliku ulogu u tom razvoju imaju mere podrške. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede svake godine raspisuje konkurse za podizanje višegodišnjih zasada, vinograda, kao i za nabavku opreme i mehanizacije. Dodatnu podršku pruža i Grad Beograd kroz subvencije u voćarskoj proizvodnji.
Kako ističe Koprivica, podsticaji često pokrivaju i do 80 odsto ukupne vrednosti investicije bez PDV-a, što predstavlja značajan finansijski oslonac proizvođačima. Ministarstvo posebno podstiče podizanje voćnjaka i vinograda, kao i nabavku opreme, a proizvođači u istoj godini mogu konkurisati za više mera jer se ne preklapaju.
Grad Beograd ne subvencioniše podizanje višegodišnjih zasada, ali pruža podršku za nabavku opreme, dok se od prošle godine subvencioniše i osiguranje – u iznosu do 70 odsto. Ova mera je posebno važna u uslovima sve izraženijih klimatskih promena.
Stručna podrška savetodavaca takođe ima veliki značaj – kroz obuke, pomoć pri apliciranju za konkurse i pripremu dokumentacije.
Pozitivno je i to što voćari ovog kraja sve više prepoznaju značaj prerade, koja donosi veću zaradu. Pored tradicionalne proizvodnje rakije i vina, sve više se razvija prerada u sokove i džemove. Suva šljiva ostaje tradicionalni proizvod, dok raste interesovanje za sušene jabuke u formi čipsa.
Iako Grad Beograd još nije objavio ovogodišnje podsticaje, očekuje se da će uskoro biti dostupni proizvođačima.
Najveći izazov za voćare i dalje su prolećni mrazevi. Iako postoje zaštitne mere poput antifrost sistema, frost boostera i protivgradnih mreža, mali broj proizvođača ih primenjuje. Upravo zato bi dodatna podrška u ovoj oblasti mogla značajno doprineti stabilnosti i sigurnosti proizvodnje.
T. Gnip
Projekat "Selo juče, danas i sutra – život sela na području lokalnih samouprava Beograda“ sufinansiran je iz budžeta Grada Beograda, Gradske uprave grada Beograda – Sekretarijata za informisanje. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu ne moraju nužno izražavati stavove organa koji je dodelio sredstva.
669519497885b9c025270d411786109076160.webp)