Stručnjaci upozoravaju da bi Vojvodina za nekoliko decenija mogla da postane pustinja, ne po pesku, već po prinosima. Nivo humusa pao je na svega dva odsto, dok ga je pre intenzivne poljoprivrede bilo više od pet. „Za regeneraciju sloja humusa izgubljenog paljenjem strnjike potrebno je do 100 godina, a mi ga svake godine uništavamo“, upozorava agroanalitičar Branislav Gulan za portal AgroSmart.
Dr Jovica Vasin sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu dodaje da su posledice već vidljive, prinosi opadaju iako se primenjuju sve agrotehničke mere. Problem dodatno pogoršava rapidno smanjenje stočnog fonda, zbog čega se umesto stajnjaka koriste mineralna đubriva, dok 12,5 miliona tona žetvenih ostataka često završi u plamenu, umesto da obogati tlo.
Pročitaj još: Cene sredstava za zaštitu poskupela, potrebno uvesti ograničenje marži
Navodnjavanje je posebna boljka. Prema podacima RZS, voda stiže tek na 1,5% oranica, dok je svetski prosek 17%. Od 2000. godine Srbija je promenila čak 17 ministara poljoprivrede, ali svaki od njih se nije posebno bavio svi su obećavali sisteme za navodnjavanje na stotinama hiljada hektara. „Da je svaki od njih izgradio makar 10.000 hektara sistema, danas bismo imali šest puta više navodnjavanih površina“, kaže Gulan.
Pročitaj još: Stiže zakon o dobrobiti životinja
Rešenja postoje. Vraćanje organskog đubriva kroz obnovu stočarstva, prestanak paljenja strnjike, pažljiv plodored, direktna setva i ulaganje u sisteme za navodnjavanje. Nauka poručuje da biljni ostaci i mahunarke pomažu stvaranju humusa, a mikroorganizmi održavaju plodnost tla. Bez toga, upozoravaju stručnjaci, vojvođanske oranice za pola veka postaće beživotna polja, pusta ne po izgledu, nego po rodnosti.
669519497885b9c025270d411786109076160.webp)