Stanje na tržištu mleka u Srbiji, usled velikih zaliha i nekontrolisanog uvoza, sve više se, komplikuje. Da je dara prevršila meru, a proizvođači i otkupljivači strpljenje, pokazuje i rešenost novog-starog ministra poljoprivrede dr Dragana Glamočića da se, u prvim danima svog drugog mandata, umeša u sferu proizvodnje i prometa belog napitka. Istakao je da je zaštita domaće proizvodnje mleka i mlečnih proizvoda apsolutni prioritet s obzirom na to da su mlekare već duže vreme opterećene nagomilanim lagerima kako zbog povećanog uvoza tako i smanjene potrošnje.
Pročitaj još: Računica za mleko se sve teže isplati
Ministarstvo je, što je i očekivano, prioritetno zaustavilo izdavanje uvoznih dozvola za mleko, mlečne proizvode, kao i one na bazi palminog ulja koji zamenjuju mleko To se i moglo predvideti imajući u vidu sve ono što se, ne samo poslednjih meseci, već godinama unazad, događa u mlečnom sektoru, a posebno sve većem i nekontrolisanom uvozu. Na odluku o privremenom stopiranju uvoza proizvođači, prerađivači, otkupljivači kao i uvoznici različito reaguju. Dok stočari to doživljavaju kao olakšanje, drugi smatraju da je direktno uplitanje države u sferu proizvodnju i prometa i kosi se sa principima tržišne privrede. Kako god bilo, problem očito postoji, godinama se adekvatno ne rešava, pa je uistinu krajnje je vreme da se, ako je ikako moguće, konačno, uvede red u mlečnom lancu.
Bolji poznavaoci prilika u sektoru tvrde da je sve što se dešava sa belim napitkom direktna posledica stanja u stočarstvu Srbije koje traje bezmalo, evo, već skoro dve decenije. Poslednjih godina u klanicama širom Srbije završilo je 80.000 krava muzara čime je sirovinska baza praktično desetkovana, svedena na minimum i preživljavanje. Na vapaj proizvođača malih i velikih farmera, pogotovo nakon odluke pojedinih mlekara da smanje otkup i cenu zbog nagomilanih zaliha, malo ko se, sem nadležnih državnih organa, obazirao. Sada se potežu razni argumenti i kontraargumenti, dok Ministarstvo poljoprivrede apeluje na mlekare da ne odustaju od otkupa i smanjenja cena i na taj način pomognu domaće proizvođače.
Pročitaj još: Mleko nikome ne treba, a krave moramo hraniti
Za većinu neposrednih proizvođača odluka o stopiranju uvoza svakako je olakšanje, ali suštinski ne znači mnogo. Oni će, pod uslovom da ga mlekare primaju, i dalje dnevno isporučivati onoliko mleka koliko ga imaju. Prerađivačima država trenutno "diše za vrat", pritiska ih i pitanje je koliko će i oni moći da izdrže ovu presiju. U ovom momentu ne zna se dokle i u kom smeru sve ovo što se dešava sa mlekom i mlečnim proizvodima, može da ide. U međuvremenu, resorno ministarstvo je obavezalo sve mlekare da dostave podatke o trenutnim zalihama, kako bi se zajednički definisale mere za smanjenje viškova, bez narušavanja stabilnosti tržišta.
U svakom slučaju zaštita malih i srednjih proizvođača mleka kojih je u mlečnom lancu najviše, pred državu stoji kao imperativ.. Nizom adekvatnih mera, jačanjem partnerskih odnosa u mlečnom lancu, sve ove mere trebalo bi da dovedu do rezultata. A to je u prvom redu stabilizacija tržišta i znatno smanjen i izbalansiran uvoz, kako mleka, tako i mlečnih proizvoda. Poštovanje svih interesa, od proizvođača pa i uvoznika, podjednako u ovom momentu čini se jedini je put da se uspostavi red na tržištu i trasiraju budući odnosi u mlečnom sektoru. Na tome država, ako želi da sačuva stočare, a samim tim i opstanak sela, mora pošto-poto da istraje.
Kosta Rajević
BONUS
