Maj mesec predstavlja prelomni trenutak u sezoni, setva kultura poput kukuruza, suncokreta i soje, uglavnom je završena, a mlade biljke ulaze u fazu intenzivnog porasta i razvoja korenovog sistema. Upravo tada, kada su najosetljivije, pojavljuju se prvi ozbiljni izazovi u vidu korova, štetočina i bolesti. Prva zaštita useva, ali i tretmani u voćnjacima i vinogradima, moraju biti pažljivo planirani i stručno izvedeni.
Video: Poljoprivrednik Ognjen iz Zrenjanina garantuje za ovu prskalicu!
U istom periodu, voćnjaci su u punom vegetativnom zamahu, razvija se nova lisna masa, mladi plodovi se formiraju, a vlažni uslovi i porast temperature stvaraju idealne uslove za razvoj patogena i štetnih organizama. Zato se u ovom delu sezone dešava „sudar“ između dve ključne poljoprivredne potrebe, očuvanja potencijala prinosa i minimizacije gubitaka usled šteta od nepoželjnih organizama.
Zaštita bilja u ovom periodu nije samo pitanje izbora preparata, već i pravilne pripreme mehanizacije, pravilne procene vremena aplikacije, kao i sve prisutnije upotrebe digitalnih tehnologija koje pomažu u donošenju pravovremenih i preciznih odluka. U vremenu kada se precizna poljoprivreda sve više integriše i u male sisteme, važno je osvrnuti se na osnovne tehničke, praktične i tehnološke aspekte uspešnog izvođenja prvih tretmana na polju i u voćnjaku.
Podešavanje mehanizacije – temelj efikasne zaštite
Pre svake primene pesticida, ključni korak je provera i podešavanje prskalice. Bez obzira da li je reč o traktorskoj nošenoj, vučenoj prskalici ili samohodnoj, sistem mora biti potpuno ispravan, pumpa mora imati konstantan protok, stabilan radni pritisak, filteri čisti, manometar tačan, a dizne ne smeju biti zapušene ili neravnomerno istrošene. Nejednaka distribucija sredstva može dovesti do neefikasne zaštite i pojave rezistentnih štetočina.
Kalibracija prskalice, odnosno određivanje količine tečnosti koja se nanosi po hektaru, norma, mora biti prilagođena brzini kretanja traktora, širini radnog zahvata i pritisku. Ovo je osnov za tačnu i ekonomičnu primenu, posebno kod skupih sredstava za suzbijanje korova i insekata.
Precizna aplikacija
Savremena zaštita useva sve više se oslanja na tehnologiju. Navigacioni sistemi sa automatskim upravljanjem omogućavaju ravnomerne prohode bez preklapanja, što ne samo da štedi sredstvo, već smanjuje rizik od fitotoksičnosti. Još precizniji rad omogućavaju sistemi za automatsku kontrolu sekcija, koji zatvaraju dizne na delovima polja koji su već tretirani.
Pametne prskalice opremljene računarima za doziranje omogućavaju precizno upravljanje količinom sredstva u realnom vremenu, u zavisnosti od brzine kretanja i pritiska. Ovi sistemi često imaju memoriju poslednjih tretmana, te se mogu koristiti za analizu i planiranje budućih intervencija.
Pročitaj još: Bespovratna sredstva za poljoprivrednike u AP Vojvodini
Uz GPS tehnologiju, u poslednje vreme sve više pažnje se posvećuje digitalnim aplikacijama koje omogućavaju vođenje dnevnika tretmana, evidentiranje štetnih organizama i sinhronizaciju podataka sa prognoznim servisima. Na osnovu satelitskih snimaka i vremenskih uslova, korisniku se može sugerisati optimalan termin tretmana, čime se povećava njegova efikasnost i smanjuje rizik za okolinu.
Sve češće se koriste i meteorološke stanice postavljene na parceli, koje putem senzora mere temperaturu, vlažnost, brzinu vetra i lisnu vlagu, ključne parametre za odluku da li i kada primeniti zaštitno sredstvo.
Optimalni uslovi za prvu zaštitu
Za prvu zaštitu kukuruza i suncokreta od korova, preporučuje se primena preparata u fazi 2–4 lista, kada su biljke najosetljivije na konkurenciju, a korovi u ranom razvoju. Prskanje je najefikasnije pri temperaturama između 15–25 stepeni, uz malu brzinu vetra (ispod 2–3 m/s) i u ranim jutarnjim ili kasnim popodnevnim časovima.
U ovom periodu dolazi i do pojave prvih insekata, grinja, tripsa i lisne vaši, pa je neophodno kombinovati herbicide sa insekticidima ukoliko postoji opravdan rizik. Prskanje se mora obaviti uz korišćenje odgovarajuće lične zaštitne opreme, a svi ostaci sredstava zbrinuti u skladu sa propisima.
Voćnjaci i vinogradi: vreme preventivne zaštite
U voćarstvu, maj je mesec kada se formiraju mladi plodovi i kada biljka ima najviše lisne mase, zbog čega je zaštita posebno izazovna. Najvažniji problemi u ovom periodu su pepelnica, čađavost, plamenjača i razne vrste truleži, koje se brzo šire usled toplog i vlažnog vremena.
Orošivači koji se koriste u zaštiti viših biljaka moraju biti pravilno podešeni prema visini i gustini krošnje. Pravilna raspodela tečnosti se postiže preciznim izborom dizni, radnog pritiska i protoka vazduha. Važno je obratiti pažnju da sve grane i listovi budu ravnomerno pokriveni, a da ne dolazi do zanošenja sredstva van parcele.
Takođe, preporučuje se praćenje vremenskih uslova u voćnjaku, orošavati se nikako ne sme po jakom vetru niti na visokim temperaturama. Idealni uslovi su kao i kod ratarskih kultura, bez padavina, uz lagani povetarac i stabilnu temperaturu.
Pročitaj još: Kako sačuvati naše voćarstvo?
Zaštita određuje celu sezonu
Prva zaštita useva i voćnjaka u velikoj meri određuje tok cele sezone. Greške u početnim fazama mogu imati dugoročne posledice kako na prinos, tako i na otpornost štetnih organizama. Zato je ulaganje u pripremu mehanizacije, njeno redovno održavanje i upotreba digitalnih tehnologija ulaganje u sigurnost i profitabilnost proizvodnje.
Kako se tehnologija sve brže razvija, jasno je da će budućnost pripadati onima koji na vreme prihvate precizne metode rada. Bilo da je reč o GPS vođenju, automatskom doziranju ili sinhronizaciji sa vremenskim uslovima precizna zaštita je već sada standard, a ne luksuz.
Tekst i foto: MSc Filip Vasić,
Poljoprivredni fakultet.
Novi Sad
