U okviru Međunarodnog poljoprivrednog sajma u Novom Sadu održan je šesti po redu Dan voćara i vinogradara. Skup je organizovala Privredna komora Vojvodine,a suorganizatori su bili Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu i Novosadski sajam. Bila je to prilika da se ponovo na jednom mestu okupe predstavnici nauke, trgovinskih lanaca, proizvođači, i stručnjaci iz ove oblasti i pokušaju da nađu rešenja za probleme sa kojima se susreću..
Pročitaj više:Koliko su niske temperature naudile višnjama i šljivama u Toplici
Mladen Petković iz Privredne komore Vojvodine, istakao je da smo u 2024. izvezli preko 424.000 tona voća što predstavlja povećanje od 10 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Izraženo u brojkama to je bilo oko 746 miliona dolara, što govori da voćarstvo u izvozu u celom agraru učestvuje sa 14,6%. Potvrđujući tako koliko je ova privredna grana značajna za našu zemlju. Zato je važno ozbiljno joj se posvetiti i edukovati naše proizvođače.
Prof. dr Zoran Keserović, eminentan stručnjak u oblasti voćarstva, podsetio je da smo prošle godine imali veliko izmrzavanje voćaka pogotovo na teritoriji Šumadije i zapadne Srbije. Procenjuje se da smo prošle godine izgubili negde oko 250.000 – 300.000 tona. Od 2023. zbog mraza proizvodnja je opala na 1.260.000 tona, a prošle na 1.250.000 tona.
– U prošloj godini prvo smo imali jedan topao period u januaru i februaru kada su temperature dostizale čak 20°C, podstaknute i toplom jeseni kada je bila pojava retorovegetacije i kretanja pupoljaka, što je prouzrokovalo veliku osetljivost generativnih pupoljaka na niske temperature, objasnio je prof.dr Kleserović. .
Početkom proleća, 21. i 22. marta, pojavio se prvi mraz koji je dostizao -6°C i najviše je stradala kajsija Procenjuje se da je tada izmrzlo oko 85 % do 95% kajsija, a stradale su i rane sorte trešanja.
Takođe i mraz početkom aprila naneo je velike štete u svim delovima Srbije. Najveće smanjenje roda očekuje se kod šljive, vrste koja je kod nas najzastupljenija. Iznenađenje je da je stradala i oblačinska višnja, koja inače pokazuje visoku otpornost na niske temperature.
Po mišljenju prof. dr Keserovića, zbog visokih temperatura u januaru i februaru krenuli su generativni pupoljci i prvi mraz koji je bio je adventivni, a kad je naišao hladan talas, uništio je njihove generativne pupoljke.
Prof dr Keserović je predložio mere kako bi se smanjio negativan uticaj dva ključna faktora na proizvodnju - niskih zimskih temperatura i grada. Da bi se izbegle štete od mraza važno je prilagiditi odgovarajuće voćne vrste datim agroekološkim uslovima. Iako se za sada anti frost sistem pokazao kao najefiksniji, postoji i novi Spag sistem koji pruža daleko veću zaštitu. U borbi protiv grada efikasni su protiv gradni topovi.
Pročitaj više:Da li će mraz obrati i ovogodišnji rod
Ono što brine naše voćare je i problem sa pčelama. Naime oko 60 % pčela na teritoriji Srbije je uginulo.Po mišljenju prof dr Keserovića, predpostavlja se da je topli period koji je bio prošle godine u julu i avgustu kada je bilo samo 37 mm padavina, da one tada nisu imale prirodan polen, nisu mogle da pripreme dovoljno hrane za sebe, a otpornost su stekle na osnovu veštačke hrane i bile su podložne bolestima.
Preporuka je da u voćnjak mora da se unese najmanje četiri košnice po hektaru i jedna košnica bumbara.
T.Gnip
669519497885b9c025270d411786109076160.webp)