Da li će mraz obrati i ovogodišnji rod

Početak je aprila, a naši voćari strepe od ranih prolećnih mrazeva, koji postaju uobičajena pojava u ovom periodu. Pogotovo što mogu da prouzrokuju značajne štete u zasadima.

Prof. dr Nenad Magazin, dekan Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, podseća da se posledice klimatskih promena najviše osećaju u voćarstvu. Pogotovo što su nepredvidive, a manifestuju se kroz ekstremne vremenske uslove poput oluja, suše, kratkih pljuskovitih padavina. Takođe svedoci smo da su zime sve kraće, blaže, sa manje padavina, a mrazni period je sve duži. Sve to utiče na neizvesnost ove proizvodnje.

Glavni i ograničavjući faktor za gajenje pojedinih voćnih vrsta na teritoriji Vojvodine svakako su niske temperature koje su i limitirajući faktor uspešne proizvodnje.

Pročitaj još: Od jednog dana zavisi cela godina u voćarstvu

Prof. dr Magazin upozorava da pojava mraza u februaru i martu nije neuobičajena. Prethodnih godina kada su zime bile dugačke sa snežnim pokrivačem voćke nisu rano kretale, vegetacija je počinjala kalendarski krajem zime. Sada s obzirom da su zime kraće bez snežnog pokrivača vegetacija ranije kreće.

Ipak ove godine to nije bilo tako. Iako zima nije bila sa niskim temperaturama ipak je vegetacija bila pod kontrolom. Sve do marta kada je došlo do pojave niskih temperatura baš u periodu cvetanja kajsije, koje su prouzrokovale štete, ne samo u Vojvodini nego i u celoj Srbiji. Mraz je naneo štete zasadima kako i u ravnici tako i na višim terenima. U nekima je bila i stopostotna šteta.

S pravom se postavlja pitanje da li bi rejonizacija voćarske proizvodnje pomogla budući da se klima i dalje intenzivno menja.

Pročitaj još: Hladno vreme i kiša nikako ne pogoduju voćkama

Magazin je izrazio bojazan da se ne može sa sigurnošću predvideti gde i šta može da se gaji. Proizvodnja je postala nesigurna, jer štete od mraza mogu nastati i na onim voćnim vrstama koje su do sada to uspešno izbegle poput jabuke i kruške.

Podsetio je da smo na pragu cvetanja jabučastih vrsta i još jednog najavljenog talasa niskih temperatura. Potrebno je imati u vidu da je do sada jabuka bila voćna vrsta koja je na području Vojvodine imala sigurno utočište kao najotpornija na niske temperature jer je pojava mrazeva u periodu kada ona cveta bila retka, a sada su redovna pojava. Pogotovo u prvoj dekadi aprila.

Zato je teško opredeliti se i napraviti rejonizaciju jer mraz može da se javi bilo kada i bilo gde. Prema prognozi meteorologa sa najavljenim zahlađenjem biće i snega koji može da ošteti malinjake. Sve to ukazuje da je priroda i stepen promena koje diktira nepredvidiv.

Za još razgovora o aktuelnim temama pretplatite se na list "Poljoprivrednik" ili njegovo e-izdanje OVDE

- U borbi protiv mraza postoje preventivne mere, koje su skupe, ali vredi u njih ulagati, jer dešava se da dve – tri godine u zasadu nema roda, a ako se investira u zaštitu od mraza, to se isplati, mišljenja je prof. dr Magazin.

Takođe, podseća da i zaštita od mraza može da bude različita. Najjednostavnija je paljenjem organske materije, slame. Ukoliko mraz dugo traje ta mera nije dovoljno efikasna. Potpunu efikasnost zasadima pružaju antifrost sistemi i vetrogeneratori, ali oni su skupi.

Dr Darko Jevremović, direktor Instituta za voćarstvo u Čačku, kaže da je pre dve nedelje i u regionu Čačka kao i na teritoriji cele Srbije bilo pojave mraza, a tri uzastopna jutra temperature na nekim lokalitetima iznosila je do - 7 °C. U visokom procentu stradala je kajsija, a zabeležena su oštećenja i u zasadima višanja, trešanja i dunja.

Ono što brine naše voćare je talas zahlađenja koji se najavljuje, a pogotovo mrazevi koji se učestalo javljaju od početka pa do sredine aprila. Najavljuje se i snežne padavine, a dobro je poznato da vlažan sneg lomi rodne grančice u malinjacima s proleća pričinjavajući im velike štete.

Dr Jevremović ukazuje da pravilnim izborom lokaliteta, ekspozicije terena, zatim podloge, sorte, uzgojnog oblika, načina gajenja, štete koje mogu nastati od poznih prolećnih mrazeva i od eventualnog kasnog snega u proleće mogu se preduprediti, ali je mere potrebno prethodno prilagoditi.

Na ovom području u martu voćari su se u zasadima kajsija od poznog prolećnog mraza branili paljenjem slame, ali nije imalo puno efekta.

Po mišljenju dr Jevremovića, sistem za orošavnje je dao dobre rezultate u visokointenzivnim zasadima jabuka. S obzirom da je to skupa investicija, potrebna je i velika količina vode tako da nije dostupan svima, a pogotovo u zasadima u brdsko – planinskom sistemu gajenja.

Inače na području Čačka najviše se gaji jabuka, šljiva i kajsija. Po mišljenju dr Jevremovića jabuka je u fazi roze balona pa ne bi trebala da bude pogođena ovim novim zahlađenjem. Problem je koštičavo voće koje je sada u fazi cvetanja zavisno od sorte. Za sad najkritičnije voćne vrste su trešnja i višnja.

Podsetio je da je prošle godine bilo izmrzavanja u zasadu jabuka usled mraza koji je bio 20. aprila kada su nastale štete na mladim plodovima.

- Ono što je dobro da veliki broj voćara sa ovog područja ne gaji samo jednu već više voćnih vrsta – jabuku, kajsiju, šljivu. Tako da uvek postoji rezerva ako dođe do izmrzavanja neke voćne vrste, kaže dr Jevremović. – Odnosno uvek mogu da se oslone na neku voćnu vrstu koja će im doneti prihod. Nažalost izuzetak je bila prošla godina kada pojedini voćari ni od jedne vrste nisu mogli da ostvare prihod.

Zato je dobro da postoje subvencije državnih organa za podršku voćarstvu, ali ta sredstva bi trebala da budu veća i da više korisnika bude njima obuhvaćeno, mišljenja je dr Darko Jevremović.

Tamara Gnip