Zašto je voće toliko skupo?

Vremenske neprilike tokom vegetacije, problemi u proizvodnji i njeno smanjivanje prouzrokovali su visoke cene  ovogodišnjeg voća. Ne pamti se godina sa tako visokim cenama ne samo jagodičastog voća nego svog. Samim tim svaki odlazak na pijacu mnoge dovodi u sumnju pa se s pravom pitamo da li je pijačna cena realan odraz kupovne moći našeg stanovništva. Čuđenje je počelo s organskom jagodom koja je ovog proleća na početku sezone dostizala cenu od 1.500 dinara, a iz konvencionalne proizvodnje  bila je 1.200. Kilogram trešanja kada su se pojavile bio je 1.400 dinara. Kajsija kojih je bilo vrlo malo prodavale su se za 500 dinara, a u julu titulu najskupljeg voća ponela je kupina s cenom od 1.600 dinara. Da li je to realno i  zašto je to tako?

Dr Aleksandar Leposavić, stručnjak Instituta za voćarstvo u Čačku podseća da ono čega nema, traži se i skupo je. Takođe, ta visoka cena  je pokušaj da se slab ovogodišnji rod njom nadoknadi. Treba imati u vidu da nestabilno vreme tokom zimskog mirovanja nije išlo na ruku našim voćarima. Posle takve zime  usledili su proletnji mrazevi, koji su neubičajeno dugo trajali baš u periodu cvetanja i oplodnje. U visokom procentu stradala je kajsija, a zabeležena su oštećenja i u zasadima višanja, trešanja i jabuka. Tu nije kraj, s dolaskom leta sledi suša i visoke temperature.

Pročitaj još: Nije suša kriva za sve

Desetkovan rod maline

Ni ovogodišnji rod maline nije opravdao očekivanja proizvođača. Po mišljenju dr Leposavića visoke temperature i suša desetkovale su maline čak i kod onih proizvođača koji su imali mogućnost zalivanja.

- Treba imati u vidu da je malina kondiciono loše ušla u vegetacioni ciklus, podseća  dr Leposavić. – Naime u prethodne dve godine proizvođači su bili nezadovoljni cenom i nisu veliku pažnju poklanjali zasadima, a što je ove godine došlo do izražaja pored nepovoljnih klimatskih uslova.

Očekivalo se da ovogodišnja proizvodnja malina neće preći 50.000 tona, a ona je skoro duplo niža, oko 20.000 tona sa 8.000 hektara koliko je pod malinom. Berba je uglavnom završena, ostale su još da se oberu male količine u nekim višim predelima ivanjičke opštine i u zapadnoj Srbiji. Prosečan prinos je nizak između 2 - 3 t/ha.

Otkupna cena u najvećem broju proizvodnih  regiona je 600 dinara, a proizvođači sa tom cenom ne nadoknđuju smanjen prinos.

Dr Leposavić upozorava da kod nas raste potražnja za svežom malinom, pre svega zbog promenjenih navika u kulturi ishrane našeg stanovništva. Međutim zbog visoke cene oni koji prerađuju malinu, kalkulišu i razmišljaju koliko je isplativo po ovoj ceni ulagati u proizvodni proces.

Sve to negativno utiče i na proizvođače. Ali i u ovako teškoj voćarskoj godini ima malinara koji su uspeli da održe svoju proizvodnju pre svega zahvaljujući konstantnom radu, ulaganju  ne samo u tehnologiju proizvodnje već i u sisteme za zalivanje i mreže za zasenu. Kako bi zasad sačuvali ne samo od visokih temperatura već i spektra sunčevog zračenja koji dezintegriše biljke, prouzrokujući stanje fiziološkog šoka što ostavlja traga u zasadu i sledeće godine.

- Da bi se to prebrodilo i stabilizovalo tržište neophodna je i pomoć države, kaže dr Leposavić – Do sada ništa nije urađeno da se unapredi tehnika proizvodnje, ali ni plasman. Pogotovo što sa ovako niskim  ovogodišnjim rodom  nismo konkurentni na tržištu.

Ne treba zaboraviti da je naša malina tražena u svetu baš zbog kvaliteta  ploda i potrebno joj je pomoći kako bi se povećao prinos uprkos površinama koje se smanjuju, mišljenja je dr Leposavić.

Pročitaj još: Inflacija divlja, voće skuplje za 32%

I kupina razočarala

Visoka cena prvih kupina na pijacama u velikim gradovima nije pratila cenu i na valjevskoj pijaci koja je bila duplo niža. Dipl inž. Jovan Milinković, stručnjak PSSS "Valjevo" ističe da je ova godina vrlo specifična i da svog voća ima malo. Očekivalo  se da će kupina biti voćna vrsta  na kojoj će se zaraditi s obzirom da  je dobro ponela, a  krajem maja izgledala je najbolje. Nažalost, to je   važilo samo za prve kupine.

Dipl. inž. Milinković podseća da je kupinu lakše gajiti nego malinu. Biljka je robusnija i bolje podnosi ekstremne uslove poput junske i julske suše. Ipak potrebna joj je voda da bi kvalitet bio dobar. Ove godine posebno je izražen problem sa ožegotinama na plodu, pogotovo u zasadima koji nemaju mrežu za senčenje. Proizvođači se nadaju da će s kišom, promenom temperature neke sledeće berbe biti bolje.

- U Valjevskom kraju kupina se prema statističkim podacima gaji na oko 2.000 hektara, ali u stvarnosti te površine se  polako smanjuju pa je realnija procena 1.500 hektara. Berba kupina je ovde počela pre dve nedelje i trebala bi da je u najvećem jeku, ali zbog ekstremnih vremenskih prilika nije i ako se ovako vreme nastavi brzo će se i završiti, objašnjava dipl. inž. Milinković.

Kupina se otkupljuje po ceni od 150, 180 pa i 200 dinara. S tom cenom proizvođači treba da imaju zaradu pogotovo što je zahvalna za gajenje. Verni ovoj proizvodnji ostali su proizvođači koji je gaje ne samo iz ljubavi nego su spremni na to da tek svake druge pa i treće godine zarade. Pogotovo što je ovde u poslednje tri godine cena bila ta koja je opravdala gajenje kupine.

- Problem je i što su proizvođači uglavnom stariji, dok mladi napuštaju  selo.  Da bi ova proizvodnja opstala neophodno ju je podići na viši nivo, a tu je potrebna pomoć države, predlaže  dipl.inž. Milinković. – Neophodno je obezbediti vodu, mreže za senčenje, promeniti mikroklimat zasada i onda se ne bi pričalo o tome da li će se i koliko nabrati. Ove godine štetu trpe i proizvođači i otkupljivači i prerađivači jer ima puno oštećenih plodova s ožegotinama usled visokih temperatura i dugotrajne suše.

- Kupine neće biti ni za izvoz, jer nemamo kvalitetan plod a spadamo u red najvećih evropskih proizvođača. Naša godišnja proizvodnja je 30.000 tona, a ove godine je pitanje  koliko će biti, upozorava Milinković.

U Valjevskom kraju  čuvenom po šljivama prisutna je bojazan da ni njih neće  biti. U Kolubarskom okrugu šljiva se gaji na 12.000 hektara, prosečan prinos je 4 – 5 t/ha, a ove godine neće biti ni 1 t/ha, što bi  moglo samo da pokrije našu stonu potrošnju. Međutim pojavljuju se destilerije koje otkupljuju veće količine i polako dižu otkupnu cenu šljiva sa prošlogodišnjih 25 – 30 dinara na 70 – 80 dinara, što je dobro, ali neodrživo, upozorava dipl.inž Milinković.

Ova proizvodna godina po svemu predstavlja ekstremni fenomen. Ali i opominje da moramo polako da se prilagođavamo ovakvom vremenu.

 Dobar primer su proizvođači borovnice koja se do pre 15 godina gajila sporadično. To se promenilo od kako je naša borovnica uspela da se pozicionira na evropskom i svetskom tržištu, a pristiže  u prvoj i drugoj nedelji juna kada počinje berba i postiže se izuzetno visoka cena. Proizvođači borovnice su shvatili da toj biljci moraju dati sve ako misle da beru količine od 8 – 10 – 12 tona po hektaru.

- Borovnica je uspela ove godine da izbegne sušu, negde je i ranije sazrela i otkupljivana je po visokoj ceni od 6 eura. Držala se sve vreme na tom nivou, što je izuzetno dobra i stimulativna cena, mišljenja je Milinković.

Iako su proizvodnju kupina obeležili mnogi problemi proizvođači  joj ostaju verni. Goran Vuković, je mlad proizvođač maline i kupine  iz Stanine Reke. Organsku malinu proizvodi na 1,5 hektar. Ovogodišnja suša se odrazila  na rod. U dobroj godini prosečan prinos je 8 t/ha, a ove godine samo 2,5 t/ha.

- Nizak rod nadoknadila je visoka otkupna cena od 700 dinara po kilogramu, kaže Vuković. – Malina je obrana za mesec i po i predata poznatom kupcu.

Proizvodnju kupina počeo je  pre šest godina, zato što bolje podnosi sušu pogotovo što u zasadu nema mreže za senčenje, a ni ne navodnjava ga. Kupina za berbu stiže posle maline, a gaji je na 80 ari.

Berbu kupina Vuković je počeo pre sedam dana. Procenjuje da je ovogodišnja suša odnela 30 odsto roda, što je puno. Tako da očekuje prosečan prinos od 4 t/ha, što je manje od prošlogodišnjih  6,5 t/ha.

- Nisam zadovoljan otkupnom cenom kupine od 170 dinara, kaže Vuković. – Sve ispod 180 dinara ne opravdava proizvodnju i nema zarade. Mnogo puta pomislio sam  da odustanem ali nemam drugi izbor. Pogotovo što kupina na ovom području ima perspektivu.

Isto je i sa kupcima voća na svakom je da odluči da li je spreman da plati cenu na pijaci ili će samo u čudu proći pored nje.

Tamara Gnip