Žetva 2016. i ono što će ona doneti kada su u pitanju prinosi, otkup, cena, kalkulacije proizvodnje, skladištenje, kretanja na domaćem i svetskom tržištu pšenice, mogućnost otkupa po kvalitetnim grupama bili su tema okruglog stola koji je juče organizovao "Dnevnik-Poljoprivrednik" AD. O ovoj aktuelnoj tematici govorili su, svako sa svog aspekta, naučnici, stručnjaci i poljoprivrednici.
Prof. dr Miroslav Malešević je istakao da je zasnivanje proizvodnje jesenas bilo nepovoljno zbog loših klimatskih uslova, pa je setva trajala dva meseca. Klimatski uslovi tokom zime i proleća bili su idealni što je oporavilo useve i očekuje se dobar prinos. Kraj vegetacije obeležila je veća pojava patogena. Malešević napominje da se početak žetve pšenice očekuje oko 25. juna. Upozorio je i na višegodišnji problem setve nedeklarisanog semena, kao i sorti slabijeg tehnološkog kvaliteta.
Poljoprivrednik iz Vognja Pavle Nenadović obrađuje 800 jutara zemlje, a pod pšenicom ima 400. Napominje da koristi najbolje seme, đubrivo i zaštitu. Zahvaljujući tome na jednoj parceli je lane imao prinos veći od 11 tona po hektaru, a prosečan je bio 9,7 tona. Kaže da onaj ko ne pristupa ozbiljno ovoj proizvodnji niti će imati profit, niti treba da gaji pšenicu, pa čak ni zbog plodoreda.
Direktor novosadske Produktne berze Žarko Galetin naveo je da je trenutna cena pšenice 17,5 dinara, kao i da će ona padati kako se žetva približava. Naglasio je da su svetske zalihe žitarica u svetu ali i našoj zemlji na istorijskom maksimumu, pa se ne može očekivati njihovo značajno povećanje. Mišljenja je da samo poljoprivrednici koji uz pomoć tehnologije ostvaruju više od pet tona po hektaru imaju računa da gaje ovu žitaricu, a ostalima se ne isplati. Napomenuo je i da u EU država štiti poljoprivrednike tako što im u vidu podsticaja plati vrednost ekvivalentnu dve tone pšenice, te su zato evropski ratari u velikoj prednosti u odnosu na naše.
Generalni direktor kompanije "Agrogrnja", koja se bavi otkupom, skladištenjem i prometom žitarica, Vladislav Nedić istakao je da je ova firma pre mesec dana otvorila silo-port na Dunavu odakle će se, kako je planirano, pšenica baržama transportovati u izvoz. Takođe, govorio je i o cenama skladištenja roda koji će biti nešto povoljniji od prošlogodišnjeg i neće preći jedan odsto. "Agrogrnja" ima 12 otkupnih mesta.
Direktor novoformiranog Poslovnog udruženja mlinara i pekara "Žitounija" Zdravko Šajatović istakao je da članice ove organizacije otkupe i samelju 600.000 tona pšenice, što čini polovinu ukupnih količina u našoj zemlji. Napominje da su mlinari u teškoj situaciji zbog nepovoljnog odnosa cena pšenice i brašna i da nemaju novca za otkup većih količina pšenice. Iz tog razloga otkupiće samo količine koje su im potrebne za nekoliko narednih meseci, ali da će Unija sve ponuđene količine uzeti na čuvanje. Šajatović smatra da država mora više da uradi na podsticanju setve kvalitetne pšenice. Loše je, kako ističe, što se pravilnik o kvalitetu pšenice usvaja punih sedam godina i još nije usvojen.
Dr Jasna Matilović sa novosadskog Instituta za prehrambene tehnologije, koja je radila na izradi pravilnika, napominje da je sadržaj proteina taj koji određuje kvalitet i da se u svetu samo za razliku od 0,1 odsto više proteina plaća nekoliko dolara po toni više. Analizama je utvrđeno da se sadržaj proteina u našoj pšenici kreće od osam do čak 15, 16 odsto, da bi na kraju kada se sva pšenica pomeša bio u proseku 11-12 odsto. Kaže da je određivanje hektolitarske mase jeftino pa se to i radi, dok aparat za utvrđivanje sadržaja proteina košta oko 30.000 evra. Dr Mastilović smatra da bi zakonom morali da se obavežu svi otkupljivači da upotrebljavaju aparat za određivanje sadržaja proteina jer je to način da se pšenica razvrsta po kvalitetu, a samim tim dobrim proizvođačima omogući ostvarivanje većeg profita. To će takođe olakšati izvoz i omogućiti izradu finih peciva koja donose najveću zaradu.
Upozorila je i da će zbog klimatskih prilika verovatno biti više gljivičnih oboljenja, a samim tim i opasnosti od pojave mikotoksina.
Opširniji tekst s okruglog stola donosimo u štampanom izdanju lista "Poljoprivrednik" koji će izaći 24. juna.
A. M.
669519497885b9c025270d411786109076160.webp)