Pšenica u Šumadiji još uvek nije požnjevena na oko 30 odsto od ukupno 20.000 hektara pod ovom ratarskom kulturom. Umesto desetak dana, žetva se odužila na više od mesec dana zbog čestih kiša. Na pojedinim mestima trava i poponac su prorasli pšenicu i žetva zbog toga nije moguća. Osim što su smanjeni prinosi, ratari i stručnjaci upozoravaju da je kvalitet zrna loš, te će većina ovogodišnjeg roda biti iskorišćena za stočnu hranu umesto za pekarsko-mlinarsku preradu.
Milan Živanović iz sela Lužnice kod Kragujevca ove godine dobio je pet tona po hektaru, umesto sedam, a osim na lošiji prinos, upozorava na nekvalitetno zrno za koje otkupljivači nude devet do 12 dinara. Pšenica će, kaže ovaj iskusni ratar, ove godine biti upotrebljena za stočnu hranu, a najviše će profitirati proizvođači koncentrata.
- U ovoj situaciji najviše će koristi imati oni koji prave koncentrat. Mi ćemo je sami koristiti za ishranu stoke, jer zrno nije ni za hlebno brašno. Čak ćemo morati da kupimo brašno za hleb, iako smo ratari, kaže Milan Živadinović.
Dobrivoje Popović iz PSSS "Kragujevac" kaže da je kvalitet zrna nizak za mlinarsko-pekarsku industriju i na granici upotrebljivosti.
- Zrno u Šumadiji ove godine nema kvalitet za pekarsku industriju, odnosno za kvalitetan beli hleb. Na granici je, ali moći će da se koristi za stočnu hranu. Naravno, može i za ljudsku upotrebu, ali uz smanjenje dohotka pekarima, odnosno mlinarskoj industriji, kaže Popović.
Biljana Nenković
Foto: Biljana Nenković
669519497885b9c025270d411786109076160.webp)