U vremenu kada proizvodnja hrane i zaštita životne sredine postaju globalni prioriteti, autori iz balkanskog regiona sve češće pronalaze svoje mesto na međunarodnoj naučnoj sceni. Jedan od njih je Ivica Angelovski, diplomirani poljoprivredni inženjer i dugogodišnji administrativni službenik u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u Severnoj Makedoniji.
Pročitaj još:Organska proizvodnja u Srbiji: Napredujemo brzinom puža
Pored profesionalnog angažmana u oblasti zaštite bilja, Angelovski je autor četiri naučne publikacije objavljene na engleskom jeziku u izdanju kanadske nezavisne izdavačke kuće „Delve Publishing“, specijalizovane za akademsku, stručnu i obrazovnu literaturu. Njegove knjige bave se aktuelnim temama iz oblasti poljoprivredne proizvodnje i očuvanja životne sredine, čime se ujedno promovišu Severna Makedonija i ceo region na „svetskoj mapi“ naučnih izdanja dostupnih na svim kontinentima.
Koji je Vaš glavni motiv da se posvetite pisanju naučne literature?
– Znanje koje sam stekao tokom dugogodišnjeg radnog angažmana, kao i učešće na brojnim međunarodnim obukama i konferencijama, bili su glavni motiv da 2022. godine započnem istraživanje i pripremu svoje prve knjige pod nazivom „Umetnost kompostiranja – transformacija otpada u zemljište bogato hranljivim materijama“.
Dodatni motiv bio je želja da na ovaj način dam skroman doprinos suočavanju sa globalnim ekološkim izazovima 21. veka, pre svega smanjenju organskog otpada u prirodi i stvaranju plodnog, zdravog zemljišta kroz proces kompostiranja. Smatram da je edukacija prvi i najvažniji korak ka zaštiti životne sredine, ali i ka uspostavljanju održivih praksi u savremenoj poljoprivredi.
Šta za Vas lično znači činjenica da su Vaša naučna izdanja dostupna na svetskom nivou?
– To za mene predstavlja veliko lično i profesionalno zadovoljstvo. Znanje i iskustvo stečeni kroz dugogodišnji rad i stalnu edukaciju pretočeni su u publikacije koje su dostupne širom sveta, što mi daje snažnu motivaciju za dalji istraživački rad. Ovakvu dostupnost doživljavam i kao priliku da Severna Makedonija bude prepoznata kao zemlja sa stručnim kadrovima i idejama koje doprinose globalnim naporima u oblasti održive poljoprivrede i zaštite životne sredine. Verujem da je međunarodna dostupnost naučne literature najbolji način da se znanje deli, nadograđuje i primenjuje u praksi.
Pročitaj još: Organska proizvodnja u Srbiji pred zaokretom
Šta predstavlja proces kompostiranja i kako može doprineti poboljšanju stanja u prirodi?
– Kompostiranje je korisna i praktična procedura koja ne služi samo za smanjenje količine otpada, već i za stvaranje zdravog i plodnog zemljišta. Može se primenjivati gotovo svuda – u dvorištima, kućnim baštama, urbanim sredinama, ali i na poljoprivrednim gazdinstvima, kao održiv način upravljanja organskim otpadom.
Knjiga je zamišljena kao jasan i razumljiv vodič kroz ceo proces kompostiranja i obrađuje ulogu mikroorganizama, pravilno kombinovanje materijala, vermikompostiranje uz upotrebu glista, kao i proizvodnju komposta na urbanim zelenim površinama. Isključivo primenom naučnih pristupa moguće je smanjiti količinu otpada na deponijama i ostvariti višestruke koristi – kako za poljoprivrednu proizvodnju, tako i za očuvanje zdrave životne sredine.
Koliko smo mi kao društvo svesni važnosti upravljanja organskim otpadom?
– Svest postoji, ali još uvek nije na zadovoljavajućem nivou. Organski otpad se često doživljava kao problem, a ne kao resurs sa velikim potencijalom. Zbog toga su neophodna sistemska rešenja, kontinuirana edukacija i šira primena dobrih praksi, poput kompostiranja. Uz institucionalnu podršku i promociju naučno zasnovanih metoda moguće je značajno unaprediti upravljanje organskim otpadom i napraviti konkretne korake ka zaštiti životne sredine.
Osim kompostiranja, о којим још темама пишете?
– Moja poslednja knjiga, „Eutrofikacija“, objavljena 2025. godine, predstavlja nastavak misije započete prethodnim publikacijama. Eutrofikacija je proces prekomernog zasićenja vodenih ekosistema hranljivim materijama, poput azota i fosfora, što dovodi do intenzivnog cvetanja algi, smanjenja količine kiseonika i ugrožavanja vodenog sveta. Posledice su često masovni pomori ribe i smanjenje biodiverziteta.
Glavni izvori ovog problema su poljoprivredna đubriva, otpadne vode i deterdženti koji se nekontrolisano ispuštaju u vodene ekosisteme. Fokus knjige je na uticaju ljudske aktivnosti na stopu eutrofikacije u različitim vodenim sredinama širom sveta, kao i na mogućnostima prevencije.
Da li već radite na novoj naučnoj publikaciji?
– Da, nedavno sam završio pisanje svoje četvrte međunarodne publikacije, na kojoj sam radio gotovo godinu dana, a njeno objavljivanje se očekuje u prvoj polovini 2026. godine. Tema se odnosi na fiziološke procese koji se odvijaju u voću i povrću nakon berbe – tokom skladištenja, pakovanja, čuvanja i transporta.
Vodeća ideja knjige je jednostavna, ali snažna: razumevanjem živih procesa u plodovima možemo osmisliti bolje načine rukovanja i praćenja, koji garantuju bezbednost hrane, viši kvalitet i duži rok trajanja poljoprivrednih proizvoda, uz istovremeno smanjenje gubitaka i negativnog uticaja na životnu sredinu.
Koji su Vaši planovi i očekivanja za naredni period?
– Očekujem da će ove publikacije doprineti podizanju svesti na globalnom nivou o smanjenju zagađenja, proizvodnji zdrave hrane i očuvanju vodnih resursa. Posebno se nadam da će sva četiri izdanja biti objavljena i na makedonskom i srpskom jeziku, kako bi bila dostupna poljoprivrednicima u regionu, ali i svim ljubiteljima prirode i održivog razvoja.
669519497885b9c025270d411786109076160.webp)