Predsetvena priprema i prolećna setva su aktuelni poljoprivredni poslovi, a kako je temperatura zemljišta dostigla 10 stepeni, ratari koriste svaku priliku za rad na njivama. Neuređeni atarski putevi na području grada Zrenjanina stvarali su im velike probleme.
- Akciji ravnanja lenija odazvalo se 35 poljoprivrednika. Obraćali smo se nadležnima u gradu, jer znamo da u agrarnom budžetu ima 100 miliona dinara upravo za sanaciju atarskih puteva, ali nismo naišli na razumevanje. Onda smo se sami organizovali. Ljudi su došli sa tanjiračama, setvospremačima, valjcima, drljačama... Time ćemo bar koliko-toliko poravnati ove loše lenije da bismo mogli lakše i bolje da dođemo do naših njiva. Ne znamo tačno koliko nas ovo košta, ali košta nas, jer je gorivo skupo. Ipak, mnogo veći problem je što mi trošimo naša sredstva, a u agrarnom budžetu ima novca da se urede atarski putevi. Lenije su nam u poslednjih nekoliko godina zaista u lošem stanju, kaže Stevan Radovančev, predsednik Udruženja poljoprivrednika Zrenjanina.
Zrenjaninski ratari kažu da je najgore kada se takvim putevima krene s punim prikolicama. Tada pucaju gibnjevi, gume, ne može da se vozi, moraju da vode računa gde će i kako ući. Ponekad moraju da gaze tuđu njivu da bi izbegli rupe. U ovoj akciji ravnali su lenije u okolini grada, prema Lazarevu, Lukićevu, Melencima, Elemiru.
- Nadamo se da je ovo samo privremeno rešenje, budući da je za to novac odvojen u gradskoj kasi. Ali, u ovom trenutku smo videli da nema više smisla da molimo ikoga, jer su ti putevi potrebni nama, smatra Radovančev.
Njegov kolega Predrag Vladulj kaže da ne žele ni da računaju koliko ih ova akcija košta, jer mnogo je važnije ono što će se uređenjem lenija postići.
- Ovo je nužno zlo, ali morali smo da uzmeo stvar u svoje ruke. Prošla godina je bila kišna, bilo je puno blata, teret se vukao sa njiva. Raskopan je čitav atar. Niko ništa ne preduzima. Svi glavni putevi su uništeni. To moramo koliko-toliko da poravnamo da bismo iole normalno mogli da se krećemo s našom mehanzacijom. Na ovu akciju sam došao s velikom teškom tanjiračom. Nisam računao koliko će me to koštati. To je nebitno, pogotovo ako se pokaže da je posao dobro odrađen.
Trajnije rešenje bi bilo da je došao greder. Ovakav način uređenja atarskih puteva samo je privremeno rešenje, ali bolje je i to nego da se ništa nije preduzelo, objašnjava Todor Dolovac i napominje da, koliko on pamti, nikada poljoprivednici nisu sami išli da ravnaju lenije u čitavom ataru. A u poljoprivredi je već 50 godina. Sredstva u gradskom agrarnom budžetu za ove namene postoje, a opredeljuju se uglavnom od novca koji poljoprivrednici uplaćuju za zakup državnog poljoprivrednog zemljišta. Međutim, prolećna setva ne može da čeka, pa su paori preuzeli stvar u svoje ruke.
Jasna Bajšanski
669519497885b9c025270d411786109076160.webp)