Na osnovu zapažanja PIS regionalnog centra Bačka Topola, koja u velikoj meri odražavaju stanje i na području drugih delova severne Srbije, sezona proizvodnje uljane repice 2025/2026. ostaće upamćena kao jedna od najzahtevnijih u poslednjih deset godina. Proizvodnju su obeležili:
· izražen deficit padavina tokom setve,
· neujednačeno nicanje useva,
· potreba za presejavanjem značajnih površina, a
· pred samu žetvu lokalne vremenske nepogode.
Iako su proizvođači planirali povećanje površina pod uljanom repicom, motivisani povoljnim ekonomskim rezultatima prethodnih godina, dugotrajan nedostatak vlage tokom avgusta, septembra i oktobra prošle godine značajno je smanjio obim jesenje setve. Na velikom broju parcela seme nije imalo dovoljno vlage za klijanje, dok su na pojedinim površinama klijanci propali usled nastavka sušnog perioda. Zabeležene su i parcele sa izrazito neujednačenim nicanjem, kao i usevi koji su nikli tek krajem jeseni ili početkom zime, nakon kasnih padavina.
Pročitaj više:Komasacijom do efikasnijeg upravljanja zemljištem
Tokom vegetacije razlike između parcela bile su veoma izražene. Samo mali broj useva ušao je u zimu u optimalnoj fazi razvoja, dok je značajan deo površina presejan ozimim žitima, a na proleće i drugim ratarskim kulturama. Na parcelama koje nisu presejane, neujednačen sklop predstavljao je dodatni izazov u sprovođenju mera zaštite i ostvarivanju stabilnog prinosa.
Pred početak žetve dodatne probleme izazvale su vremenske nepogode. Na pojedinim delovima terena Bačke Topole (Zobnatica, Pobeda, Novo Orahovo, deo Pačira), Subotice (Tavankut, Mala Bosna, Bajmok, Mišićvo, Đurđin), Novog Sada i Rume, grad je izazvao lomljenje stabljika i otresanje mahuna, što je dovelo do značajnih gubitaka prinosa neposredno pre ulaska kombajna u njive. Na ostalim parcelama obilne lokalne padavine i jak vetar povećali su rizik od poleganja useva, pucanja mahuna i osipanja semena, što predstavlja jedan od najvećih izvora gubitaka u završnoj fazi proizvodnje.
Poznato je da se nakon tehnološke zrelosti, usled smene kišnih i sunčanih perioda, mahune naglo šire i skupljaju, čime se povećava njihova sklonost ka pucanju. Istovremeno, polegli usevi otežavaju kombajniranje, produžavaju žetvu i povećavaju gubitke, dok povišena vlaga semena utiče na troškove sušenja i skladištenja.
Da bi se smanjilo prirodno osipanje semena primenjuju se preparati koji formiraju zaštitni elastični film na mahunama i smanjuju njihovo pucanje (npr. prirodni lepkovi na bazi smole ariša ili druga pomoćna sredstva u zaštiti bilja na bazi lepka). Vrlo je važno pravilno određivanje termina žetve. Kombajniranje je poželjno obavljati u jutarnjim ili kasnim popodnevnim satima, kada je vlažnost vazduha nešto viša, jer su tada mahune elastičnije i manje sklone pucanju nego tokom najtoplijeg dela dana. Posebnu pažnju treba posvetiti preciznom podešavanju kombajna, kao i zaptivanju transportnih prikolica kako bi se dodatni gubici sveli na minimum.
Pročitaj više:Tokom toplotnog talasa organizmu potrebno više vode
Važno je imati u vidu da seme izgubljeno tokom žetve može u zemljištu zadržati klijavost i do deset godina, formirajući tzv. banku semena. Samonikla uljana repica predstavlja značajan problem u narednim usevima, ali i važan rezervoar bolesti i štetočina koji omogućava njihov prenos na nove useve uljane repice u narednoj proizvodnoj sezoni. Zbog toga je nakon žetve potrebno pratiti pojavu samoniklih biljaka i pravovremeno ih suzbijati.
Sve češće ekstremne vremenske prilike potvrđuju značaj izbora hibrida sa povećanom otpornošću na pucanje mahuna (Pod Shatter Resistance – PSR). Ova osobina omogućava da mahune ostanu zatvorene i u uslovima vetra, kiše, grada ili odložene žetve, čime se značajno smanjuju gubici prinosa i povećava sigurnost proizvodnje.
669519497885b9c025270d411786109076160.webp)