Statistika je često surova, ali nikada ne vara. Podaci o posejanim površinama, broju grla stoke i cenama repromaterijala za 2024. otkrivaju realnu sliku srpske poljoprivrede. Ukoliko zaista želite da imate uvid u stvarno stanje u srpskoj poljoprivredi, zaboravite na afirmativne marketing kampanje i političke poruke, brojke su jedine koje ne mogu da sakriju istinu. Statistika za 2024. godinu jasno pokazuje, ratarstvo je u blagom usponu, stočarstvo nastavlja pad, a troškovi proizvodnje rastu, iako sporije nego ranijih godina. Iako je jesenja setva u prethodnoj godini zabeležila rast od 8,5% u odnosu na 2023., dugoročniji trendovi pokazuju drugačiju priču.
Pročitaj još: Oranice na ceni, seljak u budžaku
Prošlogodišnja setva obuhvatila je 788.815 hektara, što je 8,5% više nego u 2023. Još jedan zabrinjavajući pokazatelj je setvena struktura. Površine pod pšenicom, ječmom i uljanom repicom su u porastu, dok se manje sejao ovas i raž. U poslednjih nekoliko godina beleži se trend smanjenja površina pod tradicionalnim ratarskim kulturama poput kukuruza i suncokreta, dok se sve više poljoprivrednika okreće profitabilnijim, ali manje održivim kulturama. Ovo je trend koji sa sobom nosi rizike u pogledu održivosti i stabilnosti proizvodnje hrane u zemlji.
Vojvodina, kao srce srpskog ratarstva, i dalje drži primat u jesenjoj setvi sa 446.046 hektara, dok je u Južnoj Srbiji pod ozimim usevima 150.520 hektara.
Pročitaj još: Usevi odlični, ali subvencije kasne
Stočarstvo i dalje ide silaznom putanjom. Broj goveda je za godinu dana opao za 3,7%, dok je broj svinja porastao za 9,7%, a živine za 3,5%. Međutim, ako se osvrnemo na decenijski prosek, broj goveda u Srbiji je manji za čak 19,5%, svinja za 18,4%, a živine za 7,0%. U prevodu, svinjogojstvo, iako često pominjano kao degradirana grana stočarstva, se još i održava, ali je govedarstvo na ivici opstanka. Jedan od glavnih razloga ovog pada je nerešen problem otkupnih cena i podsticaja za uzgajivače. Dok se uzgajivači svinja polako oporavljaju zahvaljujući rastućoj potražnji za svinjskim mesom, govedarstvo se suočava sa ozbiljnim izazovima.
Cena otkupa mleka, visoki troškovi hrane i nedostatak radne snage doveli su do toga da sve više poljoprivrednika odustaje od uzgoja goveda, što bi u bliskoj budućnosti moglo dovesti do značajnog smanjenja domaće proizvodnje mleka i govedine. Kada je reč o cenama repromaterijala, one nastavljaju da rastu.
Pročitaj još: Ringišlip cena na tržištu svinja
U odnosu na prošlu godinu, đubriva, seme, hrana za životinje i usluge u poljoprivredi u proseku su poskupeli za 1,2%. Najveći skok zabeležen je kod hrane za životinje (+3%), održavanja opreme (+5,6%) i ostalih proizvoda i usluga (+6,6%). Seme je u proseku koštalo 117,6 dinara po kilogramu, mineralna đubriva 97,8 dinara, a sredstva za zaštitu bilja 89,7 dinara. Iako je rast cena usporen u odnosu na prethodne godine, i dalje predstavlja veliki teret za proizvođače. Domaća proizvodnja mineralnih đubriva ne može da zadovolji potražnju, što Srbiju čini zavisnom od uvoza, a samim tim i osetljivom na globalne cenovne šokove.
Istovremeno, sve veći problem predstavlja i nedostatak radne snage u poljoprivredi, što dodatno opterećuje troškove proizvodnje. Sve ove brojke vode ka jednom zaključku - srpska poljoprivreda je pred izazovom. Ratarstvo održava tempo, stočarstvo tone, a troškovi i dalje guše proizvođače. Pored toga, nedostatak strategije za dugoročni razvoj sektora dodatno otežava situaciju. Hoće li se narednih godina ovaj trend preokrenuti ili će brojke nastaviti da upozoravaju na polagano urušavanje?
