Eurostat je nedavno objavio da su cene obradivog zemljišta u Evropskoj uniji u 2023. godini bile najviše na Malti, a najniže u Hrvatskoj. Na Malti se hektar obradivog zemljišta prodavao u proseku za 283.039 evra. Holandija sa 91.154, Luksemburgu 42.540. Letoniji 4.591 i Slovačkoj 5.189 dok je najniža prosečna cena obradivog zemljišta registrovana u Hrvatskoj 4.491 evro po hektaru.
Pročitaj još: Kako drava planira da oporavi poljoprivredu?
Velika razlika u ceni oranica u evropskim zemljama očito je uslovljena veličinom i kvalitetom zemljišta, a kada se radi o cenama ni kod nas ništa nije bolja situacija. Podaci Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) za četvrti kvartal 2024. godine u AP Vojvodini pokazuju da se cena hektara poljoprivrednog zemljišta vrti oko 30.000 evra. U Južnobačkom okrugu hektar zemlje kupovao se za 35.100 evra, a približno je i u Sremskom okrugu. Nešto niže cene su u Zapadnobačkom okrugu, gde je najskuplji hektar prodat za 25.000 evra, a u Južnobanatskom i Severnobanatskom nije prelazio 24.000 evra. Najjeftinija zemlja u Vojvodini je u Srednjobanatskom okrugu, gde je najskuplji hektar dostigao cenu od 18.100 evra.
Pročitaj još: Srpski ratari teško menjaju odluke
Sve ove cifre očito ukazuju da cene oranica kao i nekretnina uopšte u Srbiji, bezmalo dve decenije unazad, rastu nezaustavljivim tempom. Da li je razlog tome strah za proizvodnju hrane u budućnosti ili se radi o novom neotkrivenom polju ulaganja biznismena? Posebno zbog činjenice da se kao kupci njiva, najviše iz mase okončanog postupka restitucije, pojavljuju novokapitalisti koji s poljoprivredom nemaju nikavih dodirnih tačaka, ali obradivu zemlju smatraju kapitalom budućnosti. Dovoljno je vratiti se dvadesetak godina unazad i napraviti poređenje. U 2001. godini hektar zemlje, zavisno od regiona do regiona, mogao se kupiti za 150-200, već 2008 godine za njega je trebalo izdvojiti 5.000 evra, a sada višestruko više. Ko je tada uložio u zemlju višestruko, pa i desetostruko mu se vratilo.
Da li su, uzimajuću u obzir sveukupno stanje u našoj poljoprivredi, oranice uistinu pogodne „biznis zone“ za ulaganje? Agroanalitičari već odavno upozoravaju da je obradivog zemljišta sve manje i da će, sledstveno tome, kako sada tako i u budućnosti, ono biti sve skuplje i skuplje, što je parajlijama jasan signal za ulaganje.
Pročitaj još: Đubrivo poskupelo kad je najpotrebnije
Pažljivom analizom može se zaključiti, na osnovu svega što se u poljoprivredi dešava, da oživljavanje tržišta oranica nije iznenađenje, i da se u narednim godinama mogu očekivati još veće cene. Prateći sva ova kretanja jasno je da poljoprivredno zemljište kako u EU, tako i kod nas, postaje sve atraktivnije i isplativije za trgovinu i ulaganja. Svedoci smo da se najskuplje plaćene oranice u blizini auto puteva i biznis zona bukvalno preko noći pretvaraju u građevinske parcele na kojima niču benzinske pumpe, poslovne, pa čak i stambene zgrade. Kako je to moguće pitanje je za urbaniste kao i nadležne državne organe, ali jasno je da sa, ovako nametnutim trendom prodaje zemljišta, pravi poljoprivrednici nemaju nikakve veze. Nastavi li se prodaja ovim tempom budućnost svakog paora potpuno je neizvesna, a u trci za zemljom više će čučati u budžaku, dok će biznismeni pazariti sve što „ima u komadu“.
Do pre samo dvadesetak godina zemljom se veoma malo trgovalo jer seljak je, kao što je poznato, njivu prodavao samo u krajnjoj nuždi. Novo vreme i prepuštanje zemlje tržišnim zakonima praktično menja sve. Ali pored loših ima tu i nekih dobrih strana. A to je što se zemlja ukrupnjava čime se uz primenu agrotehničkih mera, postižu bolji prinosi. međutim, nije dobro što su oranice meta raznoraznih mešetara i novopečenih biznismena pa je pravo preče kupovine, prvog komšije i čistog poljoprivrednika, potpuno zanemareno. To bi, sa najavljenim novim Zakonom o poljoprivrednom zemljištu, svakako trebalo osnažiti i na taj način koliko-toliko sprečiti nelojalnu trgovinu zemljom i zaštititi poljoprivrednike od onih koji se poljoprivredom bave iz hobija i ne žive od plodova koje zemlja daje.
Kosta Rajević
