U knjaževačkoj opštini pod "oblačinskom višnjom" je oko 2.000 ha, od kojih je do 30% mladih zasada, a ostali su u rodu. Plodovi ove sorte su jarko crvene boje, imaju ujednačeno vreme dozrevanja (krajem juna), loptast oblik, a prosečna težina im je oko tri grama. Ukus im je nakiseo, a imaju i veoma lepo izraženu aromu. Plodovi višnje nakon berbe dobro podnose prevoz do skladišta i mogu se dobro sačuvati par dana dok se ne smeste u hladnjaču.
Na ovom području berba se uglavnom obavlja u periodu od kraja juna do prvih dana jula. Da bi se odredilo pravo vreme za berbu, potrebno je znati da se u toku sazrevanja javljaju dva stepena zrelosti plodova voća.
Prva je fiziološka zrelost, kada semenka postaje funkcionalno sposobna da klija i razvija se u novu biljku. Plod dostiže maksimalnu krupnoću, a formira se i sloj za odvajanje između peteljke i ploda. Druga je puna zrelost, kada plodovi dobijaju najbolje organoleptičke osobine, naročito ukus i aromu.
Vreme berbe zavisi i od namene ploda. Ako su namenjeni preradi, beru se u punoj zrelosti. Plodovi namenjeni za upotrebu u svežem stanju (konzum) beru se između fiziološke i pune zrelosti. Vreme berbe određuje se kombinovanjem više metoda: na osnovu boje pokožice, sadržaja rastvorljive suve materije, organoleptički ili na osnovu sile odvajanja ploda od peteljke. Organoleptička ocena se određuje na osnovu izgleda i ukusa i mora da bude veoma izražajna. Osnovna boja ploda najčešće se koristi kao indikator i on se može brati kada dobije karakterističnu boju. Određivanje suve materije se obavlja refraktometrom. Plodovi višnje, u većini slučajeva, u vreme berbe sadrže 12 – 20% suve materije.
Sila odvajanja ploda od peteljke se koristi kao indikator za određivanje vremena berbe kod plodova koji se beru mehanizovano. Višnja pripada grupi neklimakteričnih voćnih vrsta, koje nemaju mogućnost dozrevanja nakon berbe, tako da je određivanje pravog momenta berbe veoma značajno. Plod ne sme da prezri i omekša, kada curi i gubi na kvalitetu i opada pre same berbe, a ne sme da bude ni zelen, jer gubi na masi i u sadržaju suvih materija.
Prethodnih godina se javljao problem sa nedostatkom radne snage u periodu berbe, visokom cenom berbe u odnosu na otkupnu cenu višnje, tako da proizvođači pribegavaju berbi ručnim tresačima ili mehanizovanoj berbi traktorskim beračima.
Ručna berba ima određene prednosti u odnosu na mašinsku. One se ogledaju u mogućnosti berbe kod mlađih zasada, u kojima u prvih par godina nije moguća mašinska berba, kao i u tome da je pri ručnoj berbi smanjen udeo peteljki, lišća, zemlje i drugih primesa u gajbama.
Nedostaci se ispoljavaju kroz prosečan učinak radnika, koji za deset sati rada uberu oko sto kilograma višanja. Za berbu jednog hektara potrebno je 100 – 300 radnika. Troškovi ručne berbe nekada dostižu i 80% troškova proizvodnje. Veća je mogućnost prenošenja zaraznih bolesti usled nedovoljne higijene berača. Potrebno je obezbediti odgovarajuće uslove za smeštaj, rad i ishranu radnika. Prisutna je nemogućnost rada noću, kao i po kiši. Pri velikim vrućinama smanjen je učinak. Izražena je neujednačenost kvaliteta berbe, a dolazi i do oštećenja krune voćke.
Kao rešenje ovih problema, sve više se nameće mašinska berba višnje. Prednosti ovakve berbe ogledaju se kroz niže troškove, usled manjeg broja radnika. Mašina trešenjem skida plodove ravnomerno sa svih delova krošnje, a nema ni troškova prevoza, kao ni ishrane radne snage. Berba je brža i ne zavisi od ljudske radne snage, a samim tim se može bolje izabrati najbolji momenat za berbu. Prisutan je i minimalan kontakt ruku sa plodovima, čime se smanjuje opasnost od infekcije.
Mašinski način berbe ima i svoje nedostatke, poput dodatnog tretiranja hemijskim preparatima za lakše odvajanje ploda. Ukoliko se oni ne koriste, plod mora biti potpuno zreo zbog lakšeg odvajanja od peteljke. Neophodno je prilagođavanje uzgojnog oblika i razmaka sadnje za mašinsku berbu. Pri tome, kruna mora biti podignuta minimum 60 cm od zemlje. Najpoželjniji oblik je piramidalna kruna, zbog lakšeg trešenja stabala, a razmak sadnje treba da je minimum 4 × 2,5 m.
U zavisnosti od tipa berača, mora se računati na veći prostor potreban za okretanje i ulazak u naredni red. Moguća je pojava sušenja stabala usled trešenja, kao i zaustavljanje berbe zbog kvarova mašine ili loših vremenskih uslova. Za ovakav način berbe poželjno je zatravnjivanje međurednog prostora jer se time, u slučaju pojave kiše u vreme berbe, značajno skraćuje vreme do povratka na parcelu, u odnosu na jalovi ugar. Dnevni učinak u periodu od deset sati iznosi 600 – 1.200 stabala, odnosno 0,72 – 1,5 ha.
Da bi se berba uspešno obavila, potrebno je proceniti prinos na parceli u cilju adekvatne organizacije berbe. Okvirni prinosi "oblačinske višnje" po godinama iznose: u trećoj godini vegetacije 2 kg/stablu; u četvrtoj godini 5 kg/stablu; u petoj godini 10 – 15 kg/stablu; šesta godina i nadalje se smatraju periodom pune rodnosti i prinosi se kreću oko 20 kg/stablu i više. Berba bi trebalo da se obavi u roku od sedam dana. Ukoliko se radi o većim plantažama, berbu treba početi nešto ranije.
Ako su u periodu berbe dani sunčani sa visokim temperaturama, treba je prekinuti od 13 do 15 časova, zbog omekšavanja plodova i velikog iscrpljivanja biljke i berača. Ne sme se brati po kiši ili kada je velika rosa da plodovi ne bi bili mokri i tako brzo trulili dok stignu do hladnjača. Plodovi se pakuju u gajbe "dvanaestice", 12/1, sa ivicama visine 12 cm. One ne treba da se prepune prilikom berbe, a njihovo odlaganje se vrši stavljanjem u red između stabala višnje, pri čemu se plodovi skrivaju od sunca i prekomernog zagrevanja. U gajbicama ne sme biti trulih i nedovoljno zrelih plodova, kao ni peteljki.
Više od 70% ukupne proizvodnje višnje skoncentrisano je na području Nišavskog, Jablaničkog, Zaječarskog okruga i Beogradskog Podunavlja. "Oblačinska višnja" u ukupnoj proizvodnji u Srbiji učestvuje sa 60% do 70%. Visoko je rentabilna voćarska kultura jer relativno brzo stupa na rod, rano sazreva, ima dobru realizaciju i plasman plodova, pa ostvaruje zadovoljavajuće finansijske rezultate.
Dipl. inž. Sanja Čokojević
PSSS "Poljoservis", Knjaževac
669519497885b9c025270d411786109076160.webp)