U proizvodnoj praksi dugo je prevladavalo mišljenje da je detaljno orezivanje višanja na rod suvišno i kako rezidbu treba svesti na izbacivanje polomljenih, suvih, oštećenih grana. Danas je situacija iz korena izmenjena kada je reč o savremenoj tehnologiji proizvodnje višnje. U savremenim komercijalnim zasadima za postizanje visokih prinosa neophodna je redovna i intenzivna rezidba. Postoji realan problem kod sorti koje rađaju na vitim rodnim grančicama, gde dolazi do brzog ogoljavanja grana i premeštanja roda ka periferiji krune ukoliko se stabla duže ne orezuju. Stvaranjem dovoljnog broja umereno bujnih letorasta pomoću rezidbe uspešno se rešava ovaj problem.
Dobar primer
Sjajan primer dugoročne strategije razvoja višnjarstva je evropski lider u izvozu višnje – Mađarska, koja ostvaruje duplo veći devizni priliv od naše zemlje. Tokom poslednje dve decenije ova zemlja je, i pored ulaska u EU, uspela da održi proizvodnju višnje na nivou 60.000 – 80.000 tona, zahvaljujući svom sortimentu krupnoplodnih višanja, koji je obezbedio vrhunski kvalitet proizvoda (oko 50% ploda se prerađuje, a 50% se koristi kao sveža višnja). Danas proizvodnja mađarske višnje čini gotovo 30% evropske proizvodnje ovog voća i trenutno je konkurentnija od Srbije u pogledu sopstvenog izvoza. Generalno, tamo ova proizvodnja nije toliko atraktivna zbog manjih profita koje donosi proizvođačima u odnosu na druge voćne vrste.
Poboljšanje strukture sortimenta (uvođenjem u proizvodnju krupnoplodnih sorti, poput "debrecini botermo", "ujfehertoi firtoš" i "kantorjanoši 3" prisutnih u oko 40 % zasada, dok "erdi botermo" pokriva oko 35% zasada), zatim osavremenjavanje tehnologije gajenja (prelazak na uzgojni oblik vaza, koji je pogodan za mehanizovanu berbu, ali i uvođenje guste sadnje 5 m x 2 m - 2,5 m sa zasadima "nadohvat ruke" u sistemima vretena, uz obavezno izvođenje letnje rezidbe posle berbe), izgradnja hladnjača (NA hladnjače obezbeđuju čuvanje plodova u režimu 2 ºC i 90% RVV do pet nedelja sa kalom manjim od 7%, dok MAP tehnologija osigurava trajnost plodova do šest nedelja u režimu čuvanja na temperaturi 0 ºC stepeni) i modernizacija pakovanja (mašine za sortiranje, obavezno uvođenje standarda u pogledu kvaliteta), uz kreiranje podsticajnog ambijenta koje je teklo istovremeno sa prethodnim merama, dovelo je do pozicije koju danas Mađarska zauzima na svetskom tržištu višnje.
S obzirom na aktuelni sortiment u našim plantažnim višnjicima, gde suvereno dominiraju "oblačinska višnja" i "šumadinka", koje inače pripadaju različitim grupama kada se radi o tipovima rodnog drveta, poznavanje pomotehničkih zahvata u sortnoj rezidbi višnje na rod postaje imperativ.
Letnja rezidba višnje u plantažnim zasadima danas se gotovo isključivo obavlja posle berbe. U tom periodu prestaje intenzivan porast mladara, a rane u kruni nastale rezovima najbolje zarastaju usled intenzivne aktivnosti sekundarnog tvornog tkiva, dok je mogućnost infekcije prodorom patogena kroz preseke svedena na minimum. Obezbeđuje se i dobra prosvetljenost krune, što je jedan od ključnih faktora za dobru diferencijaciju pupoljaka, u smislu progresivnog razvoja glavnih elemenata cveta (čašice, krunice, začetaka prašnika i tučka) do kraja vegetacije. Mladari višnje u prvoj godini svog razvoja postepeno diferenciraju cvetne pupoljke, pojedinačno ili u bočnom (kolateralnom) rasporedu na člancima. Prisustvo rodnih pupoljaka na letorastima višnje direktno je uslovljeno njihovom dužinom, po principu da prirasti kraći od 30 cm imaju više rodnih pupoljaka i obrnuto. U drugoj godini nakon plodonošenja letorasti će se okititi mladim majskim buketićima većim delom svoje dužine. Rodnost višnje, iako je sortno specifična, generalno je nepoželjna na kratkim rodnim grančicama i granama starijim od tri-četiri godine, jer je na njima znatno više plodova nego listova, pa rod ostaje sitan. S obzirom na krupnoću ploda, koja je postala jedna od glavnih mera kvaliteta na današnjem tržištu, prevashodan cilj zahvata u zelenoj rezidbi na rod u savremenim zasadima je kako obezbediti uslove za što veće učešće mladog rodnog drveta i novih prirasta kao budućih nosača rodnog drveta u kruni.
Letnja rezidba kod tzv. grmolikih višanja ("šumadinka") podrazumeva prevođenje izrođenih dvogodišnjih grančica na neki od mladara razvijenih pri njihovoj osnovi. U kruni zna da se formira i dosta bočnih prirasta na prošlogodišnjim grančicama. Kod sorti sa razgranatom krunom cilj letnje rezidbe je da se unutrašnjost krune što više prosvetli, što se postiže prevođenjem grana na neki od jačih bočnih razgranavanja ili njihovim potpunim uklanjanjem u pregustim delovima krune ili iz njenog centra, po sistemu duge rezidbe breskve.
Kod višanja stablašica kojima pripadaju sorte "marela", kao i mađarske sorte višanja ("ujfehertoi firtoš", "erdi botermo") neophodno je svake godine proredom ostaviti dovoljan broj celih letorasta na kojima bi se pripremile majske kitice za sledeću godinu. Generalno, majske kitice, koje su ovde glavni nosioci rodnosti sa starošću postaju manje produktivne, pa se nosači kitica stariji od četiri godine zamenjuju povratnim rezovima na patrlj, dok se prirasti jakog vertikalnog rasta režu na jedan do dva vidljiva pupoljka. Mađarska iskustva su pokazala kako se letnjom rezidbom ukloni 20%-30% biljne mase, uz smanjenje bujnosti stabala gajenih u sistemu slobodnog i uskog vretena za 40%-50% u odnosu na zimsku rezidbu. Sve ovo omogućava veću gustinu sadnje i mogućnost berbe sa zemlje, i pored korišćenja magrive kao podloge.
Postoji i prelazna grupa sorti višanja ("keleris 14" i "keleris 16", "hajmanova konzervna", "rubin" i "oblačinska višnja") kod kojih su nosioci roda oba tipa rodnih grančica višnje. U slučaju majskih kitica, koje se kod ovih sorti obrazuju na dugim rodnim grančicama ili na nerodnom mladom drvetu, njih ovde treba tretirati kao dopunsko rodno drvo, ne vodeći posebno brigu o njihovom obrazovanju i obnavljanju. Generalno se prilikom rezidbe ove grupe sorti kombinuju prethodno navedeni pomotehnički principi: duga rezidba koja favorizuje vite grančice kao glavne nosioce roda s kojih se rod inače odlično skida mehanizovano, uz proređivanje izrođenih kitica.
Tekst i foto:
Dr Dejan Marinković
PSSS "Beograd"
669519497885b9c025270d411786109076160.webp)