Srbija je jedna od retkih zemalja u Evropi u kojoj neprodati viškovi hrane uveliko završavaju na otpadu i pored toga što postoji značajan broj socijalno ugroženih ljudi, koji bi dobar deo te hrane mogli da iskoriste. Kada će to prestati da se događa, zavisi od novoizabrane Skupštine Srbije i Vlade, o čijem se sastavu još pregovara i kojoj je rok formiranja do početka maja.
Problem nije nerešiv, štaviše zna se jednostavan način da se ta količina resursa bitno bolje iskoristi i za to postoji i društvena inicijativa, a i predlog izmene popisa o porezu na dodatnu vrednost, kaže za ''Poljoprivrednik'' Srđan Budimčević, osnivač ''Banke hrane Vojvodine''.
– Zakon je pripremljen, ne znam šta je problem da se usvoji, jer ministarstva finansija, zdravlja i druge nadležne institucije su već godinama upoznati sa predlozima i radom Radne grupe koju predvodi "Srpski filantropski forum" i "Fondacija Ana i Vlade Divac". Mi smo valjda jedina zemlja u Evropi koja nije usvojila zakon o otpisu PDV-a na donacije hrane. Poslednji su usvojili u BiH pre godinu dana, napominje prvi čovek jedne od nekoliko domaćih organizacija koje prikupljaju i distribuiraju hranu koja bi inače završila na deponiji.
Ukoliko bi se taj predlog uvažio, i sa hrane i osnovnih kućnih proizvoda koji se doniraju ukinuo PDV sa stopama od osam do 20 odsto, zavisno od proizvoda na koji se odnosi, procenjuje se da bi se ukidanjem tog poreza oslobodilo 16 miliona evra vredne robe po maloprodajnim cenama, koja bi mogla da se donira. A pojavila bi se i druga roba, o kojoj se sada i ne razmišlja, kao što je na primer konzervirana roba, brašno ili supice u kesici. To je ogroman iznos za one koji nemaju dovoljno hrane na stolu, a procena je da u Srbiji ima bar pola miliona građana koji nemaju nijedan obrok baš svakoga dana.
– Ono što uspemo da prikupimo i distribuiramo kome je potrebno, neće nepotrebno završiti na deponiji, i time ćemo i nahraniti ljude, ali i smanjiti otpad koji konstantno gomilamo i čime štetimo našoj životnoj sredini. Dobrobit je dvostruka. Ovako se kompanijama u principu više isplati da unište višak robe koji ne može da se proda nego da je doniraju, napominje Budimčević.
''Banka hrane Vojvodine'' pomaže nevoljnicima kroz saradnju sa mnogim kompanijama u Srbiji od januara 2021. godine. Prehrambeni proizvodi koji su u upotrebi raspodeljuju se socijalno ugroženim građanima i svima u Vojvodini i širom Srbije, kao i organizacijama koji se bave pomoći građanima, od Crvenog krsta i Adre do javnih kuhinja i raznih vrsta domova za određene kategorije stanovnika.
Pravilno tumačenje roka upotrebe
– Sarađujemo sa kompanijama kao što su ''Bambi'', ''Nestle'', ''Pionir'', ''Imlek'', ''Maksi'' (''Deleze'') i mnogim drugima. Od njih dobijamo proizvode koji su izgubili deo svoje komercijalne vrednosti, ali i dalje imaju upotrebnu vrednost narednih sedam, 30 ili 90 dana. I bez obzira na to da li ta roba ima oznaku 'preporučljivo do' ili 'upotrebljivo do', ona je kada stigne do korisnika i dalje kvalitetna i prehrambeno bezbedna, kao i kada je bila na policama prodavnice, ili u magacinima trgovaca, naglašava Budimčević.
Uspeli su da obezbede i finansijska sredstva, preko interregionalnog projekta Srbija–Mađarska, čime će u narednih godinu dana napraviti skladište od 400 kvadrata za ''Banku hrane'' u Irigu i tako olakšati distribuciju.
Iz jedne od kompanija koja je, uprkos nepovoljnim okolnostima, jedan od najvećih donatora – ''Delez Srbije'', za ''Poljoprivrednik'' kažu da je to njihovo strateško opredeljenje. Od 2015. godine kompanija sarađuje sa ''Bankom hrane Beograd'' na realizaciji projekta ''Pomažemo da imaju i oni koji nemaju'', a od 2022. godine saradnja je proširena i na ''Banku hrane Vojvodine''.
Februara 2021. godine projekat je nadograđen pokretanjem prve digitalne platforme za donaciju hrane u Srbiji ''Tanjir po tanjir''. Platforma jednim klikom povezuje ''Deleze'' prodavnice koje imaju na stanju viškove hrane sa humanitarnim organizacijama koje su deo banaka hrane.
– Cilj ove platforme je pojednostavljenje procesa doniranja hrane kako bi se na godišnjem nivou omogućilo da još veće količine hrane stignu do krajnjih korisnika. Iste godine ''Deleze'' Srbija donirao je ''Banci hrane Beograd'' sredstva za kupovinu transportnog vozila, a godinu kasnije obezbedio je i drugo transportno vozilo za distribuciju donacija, a sve u cilju efikasnije raspodele viškova hrane. Tokom 2023. godine putem platforme je donirano ukupno 847 tona hrane, dok je u 2024. godini do sada donirano 306 tona namirnica. Na ovaj način hrana dospeva do više od 14.000 sugrađana kojima je i najpotrebnija, naglašavaju iz ''Deleza''.
Septembra 2023. godine kompanija je pokrenula inicijativu ''Hrana za sve'', program direktnog doniranja viškova hrane svim zainteresovanim građanima. Program donacija ''Hrana za sve'' omogućava svakodnevno doniranje viškova hrane iz 26 beogradskih prodavnica svim zainteresovanim građanima, sa punktom za donacije na parkingu ''Mega maksija'' Viline vode.
Tamo svake večeri volonteri ''Banke hrane Vojvodina'' dele humanitarne pakete svima koji te večeri dođu po svoju donaciju. Svaki od ovih paketa težak je oko osam kilograma i obiluje raznovrsnim namirnicama, uključujući dnevno pecivo, voće i povrće druge klase, kao i suve proizvode poslednjeg dana roka ili oštećene originalne ambalaže, kao što su konditorski proizvodi, pirinač, testenine i konzervirana hrana. Na ovaj način kompanija je u obim svojih donacija uključila dodatne kategorije proizvoda. Samo kroz ovu inicijativu do kraja 2023. godine je ukupno donirano 70 tona hrane, dok je u prvom kvartalu 2024. godine donirana 91 tona.
Iz ''Deleza'' poručuju da je izmena propisa neophodna, ali i da kompanije koje se bave proizvodnjom ili prodajom hrane mogu značajno da doprinesu pospešivanju doniranja hrane integrisanjem održivih praksi u svoje svakodnevno poslovanje. Ali ne samo kompanije.
– Neophodno je nastaviti i sa aktivnim podizanjem svesti u javnosti o problemu bacanja hrane budući da i dalje najveći procenat hrane baca građanstvo, ističu iz ''Deleza''.
Svako rešenje je bolje od deponije
Proizvodnja pa bacanje hrane je ne samo neekonomično nego i, u krajnjem slučaju, necivilizacijski čin. Podaci UN Agencije za hranu i poljoprivredu ukazuju da su nusprodukti uništavanja hrane jedan od najvećih zagađivača vazduha sa osam odsto učešća u ukupnoj emisiji gasova koji izazivaju efekat staklene bašte na globalnom nivou.
Da od viškova hrane ipak ima neke koristi, ako se već još nismo organizovali da najveći deo ipak stigne do onih kojima je najpotrebnija, brinu se i firme poput novosadskog ''Esotrona''. Ova kompanija u svojim pogonima u Rumenci i Nadalju kod Srbobrana prerađuje neprodate viškove hrane i iskorišćenog jestivog ulja u gas i biodizel.
Direktor kompanije Bojan Gligić kaže da je žalosno da hrana završava na deponijama, ali se poslednjih godina vidi promena na tržištu da se bar to iskoristi kao sirovina, kada već nije moguće drugačije.
– Stvari su se razvile na ovom polju u Srbiji i sada imamo otvoren i pogon za kompostiranje u mestu Nadalj. Time smo udvostručili dosadašnji kapacitet iz Rumenke od 2.000 tona mesečno. Sarađujemo sa 4.000 malih firmi i 180 većih generatora organskog otpada, a taj broj će biti sve veći jer propisi EU nalažu da svako vodi računa o svom karbonskom otisku. Naši konsultanti pomažu i klijentima da smanje otisak i optimizuju svoje procese, a sada od toga koliko vam je mali karbonski otisak zavisi i visina kamatne stope kredita ili granta, ako ne i sama pozajmica, kaže nam direktor Gligić.
Geogri Mitev Šantek
