Tokom vegetacije, voćke i vinova loza troše određene hranljive elemente iz zemljišta za svoj rast i razvoj, kao i za obavljanje svih fizioloških funkcija. Ako se ne vrši đubrenje, zemljište bi ostalo bez hranljivih elemenata, a sam opstanak tih kultura bio bi doveden u pitanje. Pravilnom i pravovremenom primenom odgovarajućih vrsta đubriva omogućavamo biljkama optimalnu ishranu, čiji je cilj obezbeđivanje redovnog i visokog prinosa sa što većim udelom plodova prve klase.
Sve vrste đubrenja koje se obavljaju u voćarstvu i vinogradarstvu mogu se podeliti na:
- Đubrenje pre zasnivanja zasada (agromeliorativno đubrenje)
- Đubrenje mladih zasada
- Đubrenje zasada u punom rodu
Đubrenje pre zasnivanja zasada (Agromeliorativno đubrenje)
Ova vrsta đubrenja podrazumeva dodavanje organskih (stajnjak) i neorganskih đubriva (NPK) neposredno pre osnovne obrade zemljišta za podizanje zasada (rigolovanje, podrivanje). Količina ovih đubriva određuje se na osnovu agrohemijske analize zemljišta, a cilj je da se osnovni makroelementi (azot, fosfor i kalijum), pH reakcija zemljišta i procenat humusa u zemljištu dovedu na optimalne vrednosti za određenu voćnu vrstu.
Đubrenje mladih zasada
Cilj đubrenja mladih zasada je da biljke što pre dostignu punu veličinu i pravilno formiraju generativne organe (rodne grane), kako bi što pre ušle u period plodonošenja.
Đubrenje zasada u punom rodu
Kada zasad uđe u pun rod, osnovni cilj đubrenja je produženje perioda pune rodnosti uz maksimalne prinose i kvalitet plodova bez većih oscilacija. Đubrenje zasada u punom rodu može se podeliti na osnovno i dopunsko đubrenje (prihrana).
Osnovno đubrenje
Osnovno đubrenje podrazumeva dodavanje organskih (stajnjak) i neorganskih đubriva koja sadrže makroelemente (azot, fosfor i kalijum), s posebnim naglaskom na fosfor i kalijum. Izvodi se tokom mirovanja vegetacije, u jesen ili početkom zime. Fosfor i kalijum se dodaju u ovom periodu zbog njihove sporije transportabilnosti u zemljištu, dok se azot dodaje tokom vegetacije zbog njegove brze dostupnosti biljkama.
Stajnjak se unosi u zemljište i meša sa njim, jer bi njegovo ostavljanje na površini dovelo do gubitka hranljivih svojstava.
Dopunsko đubrenje (Prihrana)
Dopunsko đubrenje se obavlja tokom vegetacije, u različitim fenofazama biljaka. Može biti:
- Đubrenje mineralnim đubrivima: Dodavanje azotnih đubriva tokom vegetacije, najčešće u fenofazi cvetanja.
- Folijarno đubrenje: Đubrenje rastvorljivim đubrivima preko lista, često kombinovano sa hemijskim tretmanima protiv bolesti i štetočina.
- Fertirigacija: Dodavanje đubriva putem sistema za navodnjavanje.
Pravilno đubrenje višegodišnjih zasada je od izuzetnog značaja za savremenu voćarsko-vinogradarsku proizvodnju. Greške u đubrenju mogu imati dugoročne posledice, pa je neophodno stručno i odgovorno pristupiti ishrani biljaka uz maksimalno poznavanje agroekoloških uslova u kojima se zasad nalazi.
Dipl. inž. Radoslav M. Cvetković
669519497885b9c025270d411786109076160.webp)