Malobrojni su oni koji odmah po završenoj školi imaju privilegiju da rade ono što vole. Među njima svakako je Duško Cvetanovski, mladi voćar iz Crepaje. Iako su roditelji u potaji priželjkivali da nastavi posao kojim se oni bave, imaju pilanu, podržali su Duškov izbor i njegovu odluku da se bavi poljoprivredom. Posle završene srednje poljoprivredne škole u Pančevu, odlučio je da stečeno znanje odmah primeni u praksi.
Pročitaj još: Prolećno čišćenje zasada jagoda
Poštujući odluku sina, Cvetanovski, koji inače nemaju zemlju, odlučili su da mu pomognu i kupili su parcelu veličine oko 1,5 ha, na kojoj je tu nekad bio stari vinograd. Zemljište je očišćeno, iskrčeno i moglo se početi s novom proizvodnjom.
U dilemi da li da se tu zasnuje proizvodnja voća ili povrća, prevagnule su jagode, jer ih Duško najviše voli. I tako je počela priča koja traje već nekoliko godina.
Autor fotografije: Poljoprivrednik
Na početku bila mu je potrebna pomoć, pa je konkurisao na pokrajinski konkurs koji je bio raspisan za dodelu bespovratnih sredstava. Odobrena su mu sredstva koja je uložio u kupovinu četiri plastenika, nabavku živića, folije, sistema za navodnjavanje.
Pročitaj još: Batat biznis porodice Nedeljkov
Institut "Stari Tamiš" u Pančevu uradio je zemljišnu analizu, a na osnovu dobijenih rezultata zemljište je đubreno i pripremljeno za bankiranje, postavljanje folija i sistema "kap po kap". Uz konsultacije s iskusnim voćarima iz Grocke, odlučio se za sadnju sorti "kler", "alba" i "lićija".
Zbog suše kasnilo se sa prvom sadnjom pre tri godine. Zemlja je bila suva, pa nije mogla da se pripremi. Umesto uobičajenog roka tokom jula, ručna sadnja je završena početkom septembra. Ukupno oko 19.500 živića je posađeno na međuredi razmak 18 cm na 60 ari u četiri plastenika.
BONUS VIDEO:
Zasnovao je i proizvodnju na otvorenom na 50 ari.
Po završenoj sadnji, čekao je da se jagode izbokore, cvetaju. U punom cvetu se šišaju i pripremaju za zimski odmor.
-Tokom zime plastenici su otvoreni da bi se biljke što više smrzle i odmorile do proleća. U februaru, martu sledi ponovo šišanje, dok one posađene na otvorenom šišaju se kasnije, zbog mraza jer kasnije i cvetaju, kaže Duško Cvetanovski.
Sledi prihrana useva sistemom "kap po kap", a posle preko lista i zaštita po savetu stručnjaka.
Prve jagode iz plastenika za berbu stižu sredinom aprila. Tako da Duško među prvima izlazi na tržište.
S prvim rodom bio je zadovoljan. Prosek za najraniju sortu "alba" je 600 – 700 g po žbunu, a kod Duška je bio 550 g, što je bilo odlično za prvu godinu. S obzirom da se "kler" i "lića" kasnije sorte, jagode su se brale od aprila do kraja maja.
U početku nakupci su dolazili po jagode, a kasnije ih je Duško, sam, iznosio na pijacu u Kovačici. Cena za plasteničku jagodu u proseku je oko 350 dinara. Zarada bi bila još i bolja, ali je problem što na našem tržištu prve jagode su uvozne.
-Prva proizvodna godina je bila probna, ali se puno i naučilo, objašnjava Duško Cvetanovski. - Rodila se i želja da sva proizvodnja bude plastenička.
Po završenoj proizvodnji jagoda u maju, u plasteniku se nastavlja s proizvodnjom povrća, kako prostor ne bi ostao prazan.
Ambiciozni su planovi ovog mladog poljoprivrednika, koji želi da uspe u poslu koji voli i pristojno živi od svog rada.
Tamara Gnip
