Malo ko ume da maštu pretvori u stvarnost. Među privilegovanim svakako je Lejla Randovič, vrtlarka iz Trešnjevca, sela smeštenog na pola puta između Sente i Kanjiže. Sećanja je vraćaju u detinjstvo kada se još kao dete divila bašti bake svoje drugarice i sanjala da i ona ima takvu.
Život je nepredvidljiv, teško je njime upravljati, a jednog dana kockice se ipak slože i sve dođe na svoje mesto. Tako je i Lejla, pre više od jedne decenije, slučajno posetila prelep vrt u Mađarskoj, koji je u njoj ponovo probudio dečji san. Nekako baš u to vreme njena porodica se preselila u novu kuću, s lepim položajem, na kraju sela i jednim hektarom zemlje. Za početak odlučila je da oplemeni okućnicu s cvetnom baštom.
Pogledaj video o uzgoju lizijantusa
Početak nije bio lak, ali uz stručnu literaturu, savete vrsnih baštovana, bašta je polako dobijala novu dimenziju, neodoljivo podsećajući na engleski vrt. Potvrda da je ispunjena estetska i floristička forma vrta, stigla je u vidu laskave titule "Najlepša bašta Srbije u 2016".
Zvanična potvrda da radi nešto kako treba, dala joj je krila da ide još dalje. U međuvremenu Lejla je bila na stručnoj ekskurziji u severnoj Nemačkoj i Holandiji. Tamo se upoznala s velikim vrtovima, lepim baštama, novim cvetnim vrstama i njihovim načinom gajenja. Po povratku bila je sigurna da želi baš veliki vrt s mnoštvom cvetnih vrsta. Pre skoro jedne decenije projekat iz glave, počeo je da se realizuje u polju na površini od 1,2 hektara.
Pročitaj još: Duškove jagode- primer uspeha mladih na selu
U početku, sadila je sve do čega je stigla, naravno i cvetne vrste koje je donela s puta. Pratila je kako se razvijaju, umnožavala ih i pokušavala da formira grupe prema vremenu cvetanja. Suština engleskog vrta je da biljke prirodno rastu. U njemu je sve dozvoljeno. Ravnopravno je zastupljeno drveće, žbunovi, razne cvetne vrste, lekovito bilje, a neizostavan segment su engleske ruže. Tako je i u Lejlinom vrtu gde su ruže zastupljene s 40 vrsta. S proleća procvetaju lukovice, a u maju bašta se oblači u predivne jorgovan nijanse kada procveta 150 vrsta irisa, a samo pre pet godina bilo ih je 280. Ubrzo će procvetati i druge vrste pružajući čulima neverovatnu sliku savršene prirode. Na jednom mestu, zajedno su razne cvetne vrste i dekorativne drvenaste forme.
Lejli je uspelo da nakon prvih pet godina rada u vrtu bude zastupljena skoro svaka biljka. Od drvenastih vrsta prisutan je kedar, razne vrste listopadnog drveća, ukrasni žbunovi, zatim trajnice, a među njima ima dosta seduma, potom ukrasnih trava, lekovitih biljaka ali u ukrasnoj formi poput ehinacee, mente, lavande i mnogih drugih. Bašta ima više segmenata kako botaničkih, tako i ukrasnih, a ispresecana je zelenom stazom. Tu se oseća mir, spokoj, a priroda je na dohvat ruke.
Pročitaj još: Zdrava hrana iz bašte- seoski biznis
Da bi bašta bila tako lepa treba joj posvetiti puno rada i truda, a posla u njoj uvek ima. Lejla to dobro zna i sve voli sama da radi. Kad je vreme za kopanje angažuje dve radnice, ali i ona radi s njima kako se ne bi oštetile lukovice i korenov sistem, ili slučajno greškom da se neka biljka izvadi. Istovremeno bašta predstavlja i bogatu kolekciju botaničkog materijala. Po završenoj zimi, počinju pripreme za proleće. Posla ima, iznosi se osušeni biljni materijal, orezane grane, a i celu površinu treba okopati. Proleće je i vreme je za sadnju. Poručene su sadnice belog drena i divlje jabuke, a stižu i tri vrste hortenzija.
Posebna pažnja ovde se poklanja zaštiti. Lejla je pobornik što manje upotrebe pesticida. Zajedno sa suprugom, pobornik je očuvanja zdravlja živog sveta primenom biopreparata na bazi huminske kiseline. Kako su preparati na prirodnoj bazi, bogati makro i mikro elementima, a koriste se za poboljšanje kvaliteta zemljišta, za prihranu i zaštitu biljaka, našli su svoje mesto i u ovoj cvetnoj bašti.
Pročulo se za baštu u trešnjevačkom ataru, a i šire. Prvi posetioci u nju su kročili nakon tri godine od kako je nastala. Interesantno je da je do pojave korone baštu posetilo 200 ljudi koji su bili fascinirani fantastičnim doživljajem prirode u trešnjevačkom ataru. Nažalost pojava kovida poremetila je sve planove. Bašta više nije primala posetioce. Lejli su iskrsli neki novi poslovi koji su je zaokupili, ali nije zaboravila baštu. Lokalna zajednica je prepoznala njen neverovatan dar i ponudila joj da radi kao pejzažni arhitekta na osnovu bogatog iskustva koje je sticala preteklih petnaest godina.
Letnja suša ostavlja traga i u ovom vrtu. Ono što je čini posebno sretnom je da je pre tri godine uspela da izgradi tri manja ukrasna jezera u vrtu, nastavljajući tako polako realizaciju svojih planova. U planu je da kada se bašta ponovo otvori za posetioce organizovane posete budu jednom ili dva puta godišnje.
Ideja ima ali nedostaje vreme da im se Lejla u potpunosti posveti. Želja joj je bila i da krene sa saksijskom proizvodnjom trajnica koje su zastupljene u bašti, tako da posetioci kada se na prvi pogled zaljube u neku baštensku biljku mogu i da je ponesu kući. Takođe, sanja i o svom blogu gde bi s korisnicima društvenih mreža podelila svoja iskustva, za sada to su samo nedosanjani snovi. Cvetna bajka i dalje živi, a vrt će se dopuniti nekim novim cvetnim vrstama, pružajući čulima još lepši i bajkovitiji doživljaj.
Tamara Gnip
BONUS VIDEO:
