April je mesec setve pasulja. Dr Mirjana Vasić, selekcioner, upozorava proizvođače da kod pasulja greške imaju velike posledice po kvalitet i visinu prinosa zbog kratke vegetacije i drugih bioloških osobina koje čine ovu vrstu vrlo intenzivnim i osetljivim usevom.
S obzirom da se vegetacija pasulja odvija u najtoplijem delu godine, kad je i rast svih biljnih vrsta najintenzivniji, usev treba obilaziti. Svaki dan zakašnjenja u primeni potrebne mere nege oseća se.
Procitaj vise Suša
- Štete od grešaka su tim veće jer se poslednjih godina javljaju ekstremni i nepovoljni vremenski uslovi. Mnoge greške se prave već do setve i u setvi pasulja, a posledice se osećaju do žetve i posle žetve, upozorava dr Vasić.
Pri tome treba imati na umu da se pasulj često seje na neodgovarajućem zemljištu, koje je zapušteno, puno višegodišnjih korova, zaraženo bolestima, sa ostacima pesticida koji smetaju pasulju. Na njivama sa puno korova, posebno višegodišnjih, ne bi trebalo sejati pasulj, jer on ima usporen početni porast te nije dovoljno konkurentan korovima. Pasulj ne bi trebalo sejati posle šećerne repe, suncokreta i leguminoza.
Potrebno je osnovnu obradu i predsetvenu poripremu izvršiti blagovremeno, da bi se uspostavio optimalni vodni režim jer pasulju treba velika količina vode za nicanje. Predsetvenu pripremu za prolećnu setvu, 1 - 2 kultiviranja, treba uraditi tako da se uništi što više korova, ali ranije pre setve kako bi se zemljište sleglo.
Procitaj vise Osiguranje u poljoprivredi
Pasulj je kultura kasnog prolećnog roka setve. Kao biljku kratke vegetacije, pasulj je moguće gajiti kao drugi usev ili međuusev. S obzirom da je i azotofiksator posebno je pogodan za takav uzgoj u sistemima intenzivne poljoprivrede sa obaveznim navodnjavanjem, ali i u sistemima održive, ekološke poljoprivrede. Prednosti ove proizvodnje su što je zemljište iskorišćeno cele godine, brži je obrt sredstava, veći su prihodi i ekološki je ispravnija poljoprivreda.
Spada u jare kulture kasnog roka setve. Treba da se seje kad je zemljište na 10 cm dubine zagrеjano 12°С, što u našem klimatskom području nikad nije pre 20. aprila. Prerana setva dovodi do dugog perioda nicanja, opasnosti od truljenja semena, izmrzavanja mladih biljaka, oštećenja od insekata, pojave bolesti. Prekasna setva dovodi do skraćivanja pojedinih faza rasta i razvoja, formiranja nedovoljnog broja zametaka mahuna i proticanja cvjetanja i nalivanja zrna u nepovoljnim vremenskim uslovima.
Pasulj se seje najčešći u pojedinačne redove rastojanja 45-50 cm, ali može od 15-70 cm u zavisnosti od mnogih faktora. Može se sejati i u trake. Dubina setve je od 3-5 cm.
Posebno treba voditi računa o postizanju zadovoljavajućeg sklopa, gustine useva. To je važna komponenta prinosa na koju može dosta da se utiče pravilnom agrotehnikom. Sklop treba da je 350-400 hiljada biljaka po hektaru za čučave sorte što se postiže odgovarajućim razmakom semena u zavisnosti od kvaliteta semena. Češći su usevi manjeg sklopa od preporučenog.
Dr Vasić, objašnjava da je to posledica što se štedi na semenu, a često i zaboravlja da nije svaka semenka klijava i da će poneka biljka propasti tokom vegetacije. Biljke u retkom sklopu niže formiraju mahune što dovodi do intenzivnije pojave bolesti i do većih problema, a samim tim i gubitaka u žetvi. Treba imati na umu da nedostatak biljaka može smanjiti prinos i do 20%, a u kišnim godinama i mnogo više. Samim tim i kvalitet pasulja iz takvih useva je niži.
T.Gnip
669519497885b9c025270d411786109076160.webp)