Povoljna vlažnost zemljišta i optimalna temperatura vazduha omogućavaju dobru predsetvenu pripremu i kvalitetnu setvu. Uslovi za klijanje i nicanje semena su idealni, pa se može očekivati brzo i ujednačeno nicanje useva. To je povoljno i za predzimski porast i razviće svi vrsta strnih žita. Da nema nagomilanih ekonomskih problema u domaćoj poljoprivredi, mogli bismo se nadati uspešnoj proizvodnji u nastupajućoj proizvodnoj godini. Međutim, naši primarni proizvođači su dospeli do ivice opstanka u svom plemenitom poslu, koji je decenijama potcenjivan. Zaista je neverovatno sa koliko malo pažnje nadležni državni organi dočekuju jesenje setve. Bez strategije, bez dugoročnih planova, bez povoljnih uslova finansiranja proizvodnje, setva je prepuštena samim ratarima. Za vreme vegetacionog perioda nauka i struka uglavnom „stoje“ sa strane, bez naročite motivacije da savetodavno pomognu proizvođačima, kako bi proizvodnju učinili uspešnijom i racionalnijom. Naravno, postoje i časni izuzeci.
Upotreba sertifikovanog semena strnih žita svedena je na veoma nizak nivo. Za to postoji više razloga, objektivnih, ali i mnogo više subjektivnih. Kako su srpski proizvođači jedini u Evropi bez ozbiljnijih subvencija, kupovina semena je postajala „luksuz“. To je stavka u kalkulaciji koju su mnogi proizvođači zamenili upotrebom tzv. semena sa „tavana“, misleći da će nešto uštedeti. Činjenica je da je cena semena, posebno stranih sorti pšenice, odavno probila uobičajene paritete u odnosu na merkantilnu robu. Tokom prethodne jeseni su ponuđene ozbiljnije subvencije za nabavku deklarisanog semena. Realizacija je trebala da usledi ove jeseni. Ali u ovom času još uvek traju nadmudrivanja između nadležnih organa i samih proizvođača. Odjednom nema obećanog novca, a menja se i prvobitna namena pomoći. Ako će subvencija biti isplaćena na osnovu validnog računa, to bi značilo da proizvođači moraju da kupe seme isključivo svojim novcem, pa da kasnije dobiju refakcijom subvenciju. Ponuđena je i mnogo manja subvencija bez dokazivanja kupovine. Znači li to da bi dobili podsticaj i oni koji koriste nedeklarisano seme?
Sortiment pšenice i ozimog ječma
Prema izveštajima PSS „Sombor“, deklarisano je blizu 70.000 tona semenske pšenice i oko 12.000 tona ozimog ječma. Ova količina semena će biti dovoljna za setvu oko 300.000 ha pšenice i oko 60.000 ha ječma. Ostale površine su prepuštene setvi semenom bez deklaracije. Na tržištu će se naći 118 sorti pšenice i 47 sorti ječma. Domaće sorte su drastično smanjile svoje učešće u strukturi sortimenta. NS sorte, njih 13, u ponudi su sa svega 7.500 tona, jer je ugašena jedina srpska semenska kompanija BSP-Srbobran, koja je plasirala godišnje 12.000 do 15.000 tona domaćih sorti. Pored NS sorti, u ponudi se nalazi oko 2.000 tona beogradskih i oko 1.200 tona zemunpoljskih sorti. Simbolično su zastupljene i KG i PKB sorte. Dakle, strane sorte su u potpunoj dominaciji, pa će subvencije pripasti korisnicima stranih sorti. To je možda bio i krajnji cilj kreatora domaće agrarne politike. Institut od posebnog značaja za poljoprivredu Srbije – Institut za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, izgubio je vodeću ulogu na tržištu semena pšenice, a pre nekoliko godina i kukuruza. Za sada nikoga ne boli glava zbog toga.
U prethodnim brojevima lista „Poljoprivrednik“ objavljene su preporuke za osnovno đubrenje, pre osnovne obrade zemljišta. Online arhivi lista možete pristupiti putem linka OVDE. Napomenuti su optimalni rokovi setve, koji su upravo u toku. S obzirom na uslove setve, treba očekivati da će se optimalni rokovi iskoristiti, što će omogućiti veću primenu potencijala sorti.
U skladu sa rokovima setve treba da je i gustina. Idealni uslovi za setvu i nicanje nalažu da se količina semena smanji na nivo preporučenih normi za svaku sortu. Orijentaciona količina semena po jednom hektaru se kreće između 210 kg i 250 kg.
Vremenski uslovi su povoljni i za pojavu štetnih insekata, pre svega lisnih vaši i cikada, koji su prenosioci opasnih virusa strnih žita. U toku je i osnovna obrada za jare biljne vrste, što će pokrenuti migraciju sitnih glodara, upravo prema zasejanim površinama. Na pojavu štetočina treba obratiti posebnu pažnju.
„Poljoprivrednik“ će, kao i prethodnih godina, pratiti tok setve i predzimski razvoj useva, a objavljivaće i aktuelne preporuke proizvođačima.
Prof. dr Miroslav Malešević
SKOM-Srbobran,
Prof. dr Radivoje Jevtić
Dr Vladimir Aćin
Dr Milan Mirosavljević
Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad
669519497885b9c025270d411786109076160.webp)