Optimalni rok za setvu pšenice počeo je pre desetak dana i trajaće do 25. oktobra. Prema rečima predstavnika „Žita Srbije“, očekuje se da će ove godine pšenica biti posejana na oko 500.000 hektara.
Ova površina je znatno manja u odnosu na prošlogodišnjih 625.000 hektara, koliko je prema njihovim podacima bilo zasejano. Još uvek ima mnogo neobrađenih njiva nakon žetve prolećnih useva, te se očekuje da će mnogi poljoprivrednici probiti optimalni rok i nastaviti sa setvom u novembru.
Ratar iz Turije, Saša Atanasković, zajedno sa ćerkom Milicom, juče je započeo setvu pšenice. Kako je rekao za Dnevnik, planira da zaseje otprilike iste površine kao i prošle godine. Kupio je strano seme, ali će jedan deo njiva zasejati svojim sopstvenim semenom. „Obavio sam predsetvene pripreme, ali su me padavine sprečile da završim setvu ranije. Ipak, kiša je dobrodošla jer je omogućila potrebnu vlagu zemljištu posle velike suše i ubrzaće nicanje semena“, naveo je Atanasković za Dnevnik.
Iako se pšenica očekuje na oko 500.000 hektara, stručnjaci ističu izazove. Atanasković priznaje da od pšenice nema značajne zarade, ali se odlučuje za nju jer jesenje i zimske padavine osiguravaju dovoljnu vlagu u zemljištu za rast biljaka do žetve. „Sejem je i zbog plodoreda, jer je odličan preduslov za ostale useve, obezbeđujući veće prinose bez obzira na to kakva će godina biti – sušna ili kišna“, ističe on.
Pšenica se ipak može isplatiti, uz dobru agrotehniku!
Stručnjak za pšenicu, prof. dr Miroslav Malešević, preporučuje da setva bude završena do 25. oktobra. „Padavine su stvorile idealne uslove za setvu i brzo nicanje“, istakao je on i upozorio poljoprivrednike da ne preteruju u gustini setve i upotrebi semena, preporučujući 450 zrna po kvadratnom metru.
Malešević, međutim, izražava zabrinutost zbog pada kvaliteta pšenice u narednoj godini. Naime, očekuje se veća upotreba nedeklarisanog semena, budući da su poljoprivrednici u finansijskim teškoćama zbog niskih prinosa i cena. Cena pšenice, kako dodaje, ostala je na nivou pre deset godina, dok su tada repromaterijali bili znatno jeftiniji. „Realna cena bi bila 26-27 dinara po kilogramu, dok je pre tri godine pšenica koštala 35-40 dinara. Međutim, kada cena pšenice padne, cene pšeničnih proizvoda se ne smanjuju“, navodi Atanasković.
Što se tiče troškova setve, predviđa se da će ove godine biti skuplja za 5-6 procenata u odnosu na prošlu godinu. U Zadružnom savezu Vojvodine kažu da je teško precizno odrediti troškove po hektaru, zbog različitih cena đubriva i semena. „Gorivo se prodaje po jednoj ceni, dok veštačko đubrivo i semena variraju u cenama – strana semena su skuplja, dok domaćih semena nema dovoljno na našem tržištu“, navode iz Saveza.
669519497885b9c025270d411786109076160.webp)