Srpska pšenica ide na inotržišta, ali ko zapravo profitira?

Izvoz pšenice i brašna iz Srbije beleži značajne rezultate na početku ove ekonomske godine. U julu je na međunarodna tržišta plasirano 106.000 tona pšenice, dok je u avgustu ta količina porasla na 146.000 tona, sa glavnim kupcima u Rumuniji i Italiji.

Što se tiče brašna, u julu je izvezeno 15.600 tona, a u avgustu 11.700 tona. Glavni kupci ostaju Crna Gora, Severna Makedonija i Bosna i Hercegovina, prema izjavi direktora Žitounije, Zdravka Šajatovića. U prošloj ekonomskoj godini (jul 2023 − jun 2024), Srbija je izvezla 1,3 miliona tona pšenice i 187.000 tona brašna.

− To su solidne količine, posebno ako uzmemo u obzir da nemamo više žita za izvoz. Ovogodišnja žetva donela je 2,9 miliona tona hlebnog zrna, a domaće potrebe su oko 1,6 miliona tona, što znači da ćemo i ove godine imati višak za izvoz − rekao je Šajatović.

Srbi jedu sve manje hleba, a pšenica se sve više izvozi

Autor fotografije: Goran Mulić

Iako je u avgustu došlo do malog pada izvoza brašna, nadamo se da će već tokom ovog meseca situacija biti bolja. Pozitivno je i to što se izvoz žita ponovo odvija preko luke u Konstanci, što osigurava kontinuitet u trgovini.

Tržište pokazuje sve manju potrošnju hleba u Srbiji. Prosečna potrošnja po stanovniku je sada oko 60 kilograma godišnje, dok je pre 15 godina ta brojka iznosila 100 kilograma. Ovaj trend može doprineti većoj količini žita za izvoz u budućnosti, naročito uz dobar prinos u Vojvodini, koji je ove godine bio 5,9 tona po hektaru, iznad nacionalnog proseka od 5,3 tone.

Prosečna izvozna cena srpske pšenice u avgustu iznosila je 172,25 evra po toni, dok je brašno prodato po ceni od 269,88 evra po toni, što je niže u odnosu na isti period prošle ekonomske godine kada su cene bile 204 evra za tonu pšenice i 294 evra za tonu brašna.

Izvor:Dnevnik