Žetva ratarskih kultura je gotovo završena, ali su pred poljoprivrednicima novi izazovi. Dok se još uvek procenjuju štete od suše, koje prema prvim predviđanjima neće biti manje od 130 milijardi dinara, uveliko se razmatraju troškovi jesenje setve. Suša je dodatno opteretila proizvodnju, a problem rešavanja ovog pitanja nameće potrebu za efikasnijom koordinacijom nadležnih institucija.
Poljoprivrednici širom Srbije, posebno u Subotici, suočavaju se sa velikim izazovima zbog suše koja je značajno smanjila prinose. Prema rečima Marinka Kujundžića iz udruženja poljoprivrednika, različita tumačenja zakona između lokalne samouprave i Vlade Srbije komplikuju situaciju. Dok poljoprivrednici čekaju na procenu štete i eventualna obeštećenja, proizvodnja trpi, a pripreme za jesenju setvu su pod znakom pitanja.
Prof. dr Petar Veselinović sa Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu ističe da će direktna šteta od suše uticati na povećanje cena poljoprivrednih proizvoda. Nedovoljno navodnjavanje i promene klime glavni su uzroci ove situacije, što dodatno otežava pripreme za naredne setvene cikluse. Sa smanjenjem prinosa od 10 do 15 odsto, čak i kod kultura poput suncokreta i kukuruza, poljoprivrednici prave računicu za jesenju setvu, dok čekaju podršku države.
Problem nastaje i zbog neusklađenosti u sprovođenju zakona o proglašenju suše kao elementarne nepogode. Različita tumačenja nadležnih institucija dovode do odlaganja mera koje bi mogle pomoći poljoprivrednicima da pokrenu novu proizvodnju. Uprkos izazovima, poljoprivrednici se nadaju da će država prepoznati važnost hitnog reagovanja kako bi se izbegle veće posledice u narednim sezonama.
Očekivanja su velika, posebno u pogledu subvencija i podrške kroz beskamatne kredite, kako bi se smanjili visoki troškovi proizvodnje.
Izvor: RTS
