Porodica Čikeš iz Erdevika već više od 30 godina bavi se tovom junadi i mlečnim govedarstvom. Da bi osigurali hranu za svoja grla, njihova primarna zemljoradnička proizvodnja predstavlja osnovu na gazdinstvu. Razgovarali smo s Mirkom Čikešom, koji nam je ispričao kako ocenjuje prošlu godinu u proizvodnji pšenice i kakvi su mu planovi za predstojeću setvu.
„Prošla godina bila je veliki izazov za pšenicu,“ započinje Mirko. „Zbog suše tokom jeseni, glodari su se namnožili i izazvali velike štete, smanjivši sklop useva. Ipak, uspeli smo da koliko-toliko očuvamo pšenicu. Suša se nastavila i tokom proleća, ali nas je kišni maj spasio, pa je prinos na kraju bio izvanredan, s obzirom na to kakvi su bili uslovi tokom cele godine.“
Porodica Čikeš pšenicu svake godine seje na 20 hektara, a pored roda, značajna im je i slama za potrebe farme. Što se tiče agrotehnike, Mirko naglašava da na svom gazdinstvu primenjuju isključivo redukovanu obradu zemljišta i da su pre nekoliko godina potpuno prestali sa oranjem. „Predusev za pšenicu je uglavnom kukuruz. Na parcelama prvo radimo gruberenje dva puta, a zatim tanjiranje. Pošto imamo sopstveni stajnjak, trudimo se da ga na svake tri do četiri godine iznosimo na naše njive, dok na zakupljene parcele idemo samo s mineralnim đubrivom. Analize zemljišta radimo redovno, na svake četiri godine,“ objašnjava Mirko.
Govoreći o đubrenju, on dodaje: „Na kukuruzovinu primenjujemo 100 kilograma uree po hektaru. Pšenicu prihranjujemo na osnovu rezultata N-min analize i količinu azotnog đubriva delimo u dve prihrane. U 90% slučajeva koristimo AN đubrivo, jer je stabilnije i manje isparava u poređenju s ureama, posebno u sušnim uslovima.“
Na pitanje o pravom trenutku za setvu pšenice, Mirko odgovara: „Rok setve najviše zavisi od vremenskih uslova u oktobru. Ako je početak meseca kišan i hladan, sejemo već oko 15. oktobra. U suprotnom, ako je vreme suvo i toplo, setva se pomera za kraj meseca. Ove godine je već palo dosta kiše, pa se bojim da će kasnije biti hladnije. Zbog toga ću uskoro krenuti sa setvom, kako bi pšenica stigla da nikne i dobro se ukoreni pre zime.“
Što se tiče izbora sorti, Mirko naglašava da se na njegovom gazdinstvu najbolje pokazala pšenica semenske kuće Axereal. „Već osam do devet sezona sejem njihove sorte i izuzetno sam zadovoljan. Prinosi su stabilni, a kvalitet zrna odličan, s proteinima od 12 do 13%. Ove godine smo najviše posejali sortu Complice, a prinosi su se kretali od 9.100 kilograma po hektaru do 10.085 kilograma, što je fantastičan rezultat s obzirom na uslove u sezoni.“
Mirko Čikeš među pšenicom sa njegovog polja
Pored toga, Mirko ističe da se na njihovom gazdinstvu uvek koristi originalno seme, jer im se pokazalo da daje veći prinos u poređenju s domaćim semenom. „Čak i ako ostavimo svoje seme, i to nas na kraju košta. Zato već nekoliko godina sejemo isključivo deklarisano seme, tretirano insekticidom. Pre dve-tri godine imali smo veliku najezdu cikada, pa smo od tada odlučili da sejemo samo insekticidom tretirano seme.“
Govoreći o očekivanjima za narednu sezonu, Mirko ostaje optimističan. „Uvek imamo visoka očekivanja jer radimo sve kako treba. Pšenica se uvek isplati ako primenimo dobru agrotehniku i obavimo sve na vreme. Prinosi su nam u većini slučajeva dobri, a iako cena pšenice može biti loša, dobar prinos nas uvek izvlači iz gubitka. Ako je prinos loš, ni najbolja cena ne može nadoknaditi gubitak.“
Mirko je student Poljoprivrednog fakulteta, smer ratarstvo, a stečeno znanje primenjuje svakodnevno na svom gazdinstvu. U radu mu pomažu brat, otac i majka, dok podrška supruge i prijatelja doprinosi uspehu ove male, ali vredne i poštene zajednice.
669519497885b9c025270d411786109076160.webp)