Koštičave voćne vrste (breskva, kajsija, šljiva, trešnja i višnja) zauzimaju značajno mesto u voćarskoj proizvodnji, ali su istovremeno i veoma osetljive na veliki broj gljivičnih i bakterijskih oboljenja. Tokom vegetacije, na biljnim organima se razvijaju različiti patogeni koji krajem sezone ostaju prisutni na granama, pupoljcima, kori i opalom lišću, gde prezimljavaju i predstavljaju izvor zaraze za narednu godinu. Zato se krajem vegetacionog perioda sprovodi jesenji tretman bakrom, koji predstavlja osnovu uspešne zaštite.
Glavni cilj jesenjeg tretmana bakrom jeste smanjenje prisustva patogena koji prezimljavaju na biljnim organima i sprečavanje ranih infekcija u narednoj vegetacionoj sezoni. Na površini kore, pupoljaka i u rak-ranama prezimljavaju gljive i bakterije koje u proleće, pri povoljnim uslovima vlage i temperature, lako inficiraju mlade i osetljive biljne delove.
Pročitaj još: Sertifikat obavezan za kupovinu i subvencije
Bakar je jedno od najstarijih i najvažnijih sredstava u zaštiti bilja. Njegova primena traje više od 150 godina, a i danas je nezamenljiv u mnogim proizvodnim sistemima posebno u voćarstvu, vinogradarstvu i povrtarstvu, uključujući i organsku proizvodnju. Ekonomski značajne bolesti koje ugrožavaju voćarsku proizvodnju u našoj zemlji su bakteriozno izumiranje koštičavog voća, sušenje grana i grančica truleži ploda, šupljikavost lista koštičavog voća, pegavost lista višnje i trešnje, rogač šljive. Bakarna sredstva deluju kontaktno, sprečavaju klijanje spora i razvoj prouzokovača bolesti. Bakar ima izrazito preventivno, ali ne i kurativno delovanje, pa je neophodno njegovo pravovremeno i pravilno korišćenje. Zato se poljoprivrednim proizvođačima preporučuje pregled zasada na prisustvo simptoma bolesti (rak rane, sušenje grančica, pege na lišću, mumificirani plodovi), a takođe treba obratiti pažnju na stanje kore, da li ima pucanja, smole, rana ili zadebljanja, što čini sastavni deo dobre poljoprivredne prakse.
U suštini jesenji tretman ima višestruki značaj, pored redukcije infektivnog potencijala patogena prouzrokovača bolesti tokom zime, i sprečavanja infekcija u rano proleće kada su uslovi povoljni za razvoj bolesti, ovaj tretman utiče na zdravstveno stanje biljke i doprinosi boljoj pripremi stabala za početak nove vegetacije, a takođe produžava se i životni vek stabala. Pre hemijskog tretmana bilo bi poželjno sprovesti mehaničke mere koje podrazumevaju uklanjanje suvih i obolelih grana i grančica sa stabala i njihovo iznošenje iz zasada, uklanjanje mumificiranih plodova.
Optimalni vreme za jesenji tretman je nakon opadanja 70% lisne mase jer se tada ostvaruje direktan kontakt sredstva sa korom i potencijalnim mestima infekcije. Prskanje se obavlja u danima bez padavina i mraza, uz temperaturu vazduha iznad 5°C. Važno je obezbediti potpunu pokrivenost stabla, naročito glavnih grana, pupoljaka i ožiljaka od opalih listova. Preporučuje se upotreba dozvoljenih i registrovanih preparata na bazi aktivne materije bakar-oksihlorid, bakar-hidroksid ili bakar-sulfat u preporučenim količinama/koncentracijama primene.
Pročitaj još: Koja to greška voćnjak košta života?
Takođe, podsećaju se proizvođači da detaljnije preporuke zaštite po regionima i biljnim vrstama mogu pronaći na portalu Prognozno-izveštajne službe. Redovna i pravilno sprovedena jesenja zaštita bakrom predstavlja važan deo integralnog pristupa u zaštiti bilja, jer se smanjuje potreba za prolećnim i letnjim tretiranjima, čuva ekosistem i obezbeđuje dugoročno očuvanje zdravlja i produktivnosti zasada koštičavog voća.
Master inž. Jovana Miletić
PSSS “Agroznanje” Zaječar
669519497885b9c025270d411786109076160.webp)