Početak 2025.godine doneo je neuobičajeno toplo vreme tokom februara i marta, što je ubrzalo vegetaciju ranih voćnih vrsta. Kajsije, breskve, nektarine i druge voćke procvetale su znatno ranije nego što je to nekada bio slučaj, analizira voćarsku 2025. godinu sajt Klima 101.
Međutim, usledio je nagli obrt – mraz je najpre pogodio voćnjake u martu, a zatim i u aprilu, i to upravo u najosetljivijim fazama razvoja. Šteta je već tada bila ozbiljna.
Kao da to nije bilo dovoljno, Srbiju je potom zahvatio rekordno sušan jun. U velikom delu zemlje tokom čitavog meseca nije pala ni kap kiše. Iako su jul i avgust doneli nešto više padavina, manjak vlage iz juna nikada nije nadoknađen. Leto 2025. ostalo je zabeleženo kao četvrto najsušnije u istoriji merenja u Srbiji.
Istovremeno, tokom leta smenjivali su se toplotni talasi i periodi ekstremnih vrućina. U kombinaciji sa sušom, ovi uslovi su drastično uticali na razvoj kasnih voćnih vrsta, poput krušaka i jabuka.
Pročitaj još:Država uz malinare: Jasno obeležavanje porekla, kontrola uvoza i veće subvencije
Konačni bilans bio je poražavajući. Tokom 2025. godine čak 10 od ukupno 16 vrsta voćaka, čije prinose beleži Republički zavod za statistiku (RZS), imalo je rekordno niske prinose – posmatrano u tonama po hektaru u periodu od 2005. do 2025. godine.
Na primer, prosečan prinos nektarina iznosio je svega 4,5 tona po hektaru, što je gotovo upola manje u odnosu na desetogodišnji prosek od 8,3 tone po hektaru. Poređenja radi, rekordna 2015. godina donela je čak 14,2 tone nektarina po hektaru u proseku širom zemlje.
Ipak, u voćarstvu nisu važni samo proseci, već i ukupne količine. U strukturi domaće proizvodnje dominira šljiva, zatim jabuka, višnja i malina. Ove četiri voćne vrste zauzimaju gotovo 65 odsto od ukupno više od 200.000 hektara voćnjaka u Srbiji.
Pročitaj još: Zašto je voće toliko skupo?
Nažalost, i ove ključne kulture podbacile su tokom 2025. godine. Višnje i maline zabeležile su najlošiji rod u najmanje dve decenije. Jabuke i šljive imale su najslabije prinose još od 2012. godine – koja je, podsetimo, bila najsušnija godina u istoriji merenja u Srbiji.
Godina poput 2025. jasno pokazuje koliko kombinacija nepovoljnih vremenskih uslova i nedovoljne sistemske podrške može da ugrozi poljoprivrednu proizvodnju.
Izvesno je da će se rizici – od prolećnih mrazeva do letnjih suša i toplotnog stresa – dodatno povećavati usled klimatskih promena.
Ukoliko ne želimo da se ovakve godine ponavljaju, Srbija mora odlučnije i strateški da odgovori na rastuće izazove sa kojima se suočavaju ne samo voćnjaci, već celokupna poljoprivreda.
669519497885b9c025270d411786109076160.webp)