Kiša stigla u Srednji Banat, ali uljana repica čeka bolje uslove za setvu

Nakon gotovo dva meseca suše, kiša je konačno stigla u Srednji Banat, ali samo "da pokupi prašinu", kako bi rekli stari. I dok u drugim delovima Srbije najavljuju obilnije padavine, poljoprivrednici u ovom kraju i dalje čekaju dovoljne količine kiše kako bi pripremili zemljište za setvu uljane repice, prve kulture koja se obično seje u jesen.

Sava Karanjac, poljoprivrednik iz Konaka, već šest godina se bavi proizvodnjom uljane repice, zasnivajući svake godine oko 30 hektara ovom kulturom. Ove jeseni planira da poseje istu površinu, ali se susreće sa izazovima zbog sušnog zemljišta.

• Trenutno najveći problem je suša. Zemljište je tvrdo i suvo, pa je priprema za setvu nemoguća bez kiše. Očekujem setvu tek krajem septembra, posle nekoliko obilnijih padavina - objašnjava Karanjac.

Iako je optimalni rok za setvu uljane repice kraj avgusta i početak septembra, poslednjih nekoliko godina taj rok se pomera zbog suše, pa je tako prošle godine setva počela u oktobru. Uprkos kasnom startu, prinosi su bili solidni, zahvaljujući stabilnoj ceni i mogućnosti da se izbegne rizik suše.

Predstavnici semenskih kuća potvrđuju da proizvođači i dalje vagaju odluku o setvi uljane repice zbog neizvesnih vremenskih uslova. Ivica Živanov, promoter semenske kuće Pionir, napominje da je interesovanje za nabavku semena trenutno manje nego prošle godine, ali da nekoliko litara kiše može popraviti situaciju.

• Neki proizvođači su potpuno odustali od setve zbog loših prinosa ove godine, ali nekoliko obilnih kiša moglo bi da preokrene odluku mnogih koji su neodlučni - dodaje Živanov.

Agronomi, kao i proizvođači, slažu se da je suša trenutno najveći problem. Dejan Sekulić, agronom PD Graničar iz Konaka, kaže da je za kvalitetnu pripremu zemljišta potrebno bar 50 litara kiše po kvadratnom metru, a bez toga je setva nemoguća.

Iako se setva uljane repice ranijih godina često obavljala van optimalnih rokova, stručnjaci upozoravaju da je teško predvideti kako će se kasnija setva ove godine odraziti na prinose. Sve zavisi od toga kada će zima "pokucati na vrata" i u kakvom će stadijumu biti biljke kada uđu u zimski period.

U Srbiji, uljana repica se gaji na oko 25.000 hektara, ali postoji potencijal da ta površina poraste na 60.000 hektara. Najčešće se izvozi kao seme, dok je u Evropi glavni izvor jestivog ulja. Najveći proizvođači u svetu su Kina, Indija, Kanada i zemlje Evropske unije.

Izvor:eKapija