U Srbiji, pšenica i kukuruz zauzimaju oko 60% oraničnih površina, a poslednje dve godine sve je primetniji povratak monokulture. Razlog za to leži u nestabilnim cenama semena, goriva i đubriva, zbog čega se poljoprivrednici odlučuju za sigurnije varijante setve i izbegavanje iznenadnih troškova. Međutim, stručnjaci upozoravaju da gajenje istih kultura iz godine u godinu iscrpljuje zemljište, povećava prisustvo korova i bolesti te dugoročno smanjuje prinose.
Poljoprivredni proizvođači koji poštuju plodored ostvaruju stabilnije prinose, smanjuju potrebu za pesticidima i bolje koriste hranljive materije iz zemljišta. Umesto najčešće prakse dvopoljnog plodoreda pšenica-kukuruz, preporučuje se prelazak na tropoljni sistem, koji uključuje i jednogodišnje leguminoze, poput soje. Ove biljke obogaćuju zemljište azotom, smanjuju prisustvo korova i štetočina, a njihova biomasa dodatno poboljšava strukturu zemljišta.
Primer iz šabačkog kraja pokazuje koliko su cene inputa postale odlučujući faktor u poljoprivredi. Svetislav Živanović iz Tabanovića, rekao je za RTS, da je smanjio površine pod pšenicom sa osam na tri hektara upravo zbog visokih troškova. „Cena mineralnog đubriva je porasla baš u trenutku kada treba da obavimo prihranu. Troškovi rastu, a cena pšenice ostaje ista“, kaže ovaj poljoprivrednik.
Pročitaj još: Đubrivo poskupelo kad je najpotrebnije!
Stručnjaci savetuju da se, umesto nasumične prihrane, analizira zemljište kako bi se utvrdile tačne potrebe biljaka. Prema rečima Darka Simića iz PSSS Šabac, ranije su poljoprivrednici često primenjivali prekomerne količine đubriva, što je bio nepotreban trošak. „Uz pomoć N-min metode moguće je smanjiti upotrebu azotnih đubriva i do 60%, čime se štite i biljke i novčanik poljoprivrednika“, objašnjava Simić.
Pročitaj još: Kako obezbediti reproamterijal u uslovima neizvesnosti?
Osnovna analiza zemljišta u Srbiji je besplatna za četiri parcele po gazdinstvu, a dodatno je subvencionišu i lokalne samouprave, poput grada Šapca. Upravo ovakve analize mogu biti ključne u donošenju odluke o plodoredu, omogućavajući preciznije planiranje setve i prihrane, čime se ostvaruju bolji rezultati uz racionalnije ulaganje.
Poljoprivreda je dugoročan posao, a izbor između kratkoročne uštede kroz monokulturu i dugoročne stabilnosti kroz plodored može biti presudan za ekonomski opstanak gazdinstava.
669519497885b9c025270d411786109076160.webp)