Srbija ove godine beleži drastičan pad proizvodnje kukuruza, kako u odnosu na prethodnu godinu, tako i u odnosu na višegodišnji prosek. Prema RZS-u, proizvodnja kukuruza u 2025. godini iznosi oko 4,448 miliona tona, što je za 12,9 % manje u odnosu na prošlu godinu.
U poređenju sa desetogodišnjim prosekom (2015–2024), proizvodnja kukuruza je, prema istim podacima, manja za oko 27,2 %.
Glavni krivci: suša, nedovoljno đubriva i skupi repromaterijal
Prvi i najvažniji razlog za ovako slab rod je suša, neujednačene i nedovoljne padavine tokom ključnih faza rasta kukuruza direktno su pogodile klipove i plodnost biljaka. Tamo gde nema navodnjavanja, usevi su bukvalno „stajali na suvom“.
Pročitaj još: Suša uzela danak, ima li pomoći za seljake?
Ali loši vremenski uslovi nisu jedini problem. Godinama unazad stagnira stočni fond, pa je i upotreba stajskog đubriva, nekada nezaobilaznog dela setvene i đubrilne prakse znatno smanjena. Nedostatak stajskog đubriva dodatno osiromašuje zemljište i umanjuje plodnost, što se sada jasno vidi u nižim prinosima.
Da stvar bude dodatno teža, ulaganja u repromaterijal (seme, mineralna đubriva, zaštita od korova/štetočina) postaju sve teža: mnogi ratari štede na đubrivu ili primenjuju slabije agrotehničke mere zbog visokih troškova. Ovakav spoj suše, osiromašenog zemljišta i preskupih inputa predstavlja trostruki udar na kukuruznu proizvodnju.
Pročitaj još: Novi nacrt Zakona o stočarstvu donosi šta?
Pad proizvodnje kukuruza znači da naše domaće potrebe za stočnom hranom postaju sve teže ostvarive. Kukuruz je godinama bio stub stočne hrane i bitan segment u domaćoj poljoprivredi. Smanjenje roda može da pojača zavisnost od uvoza, da podigne cenu hrane za stoku, a samim tim i cenu mesa, mleka i mlečnih proizvoda što na kraju pogađa i potrošače.
Na nivou cele poljoprivrede, ovakav trend ugrožava stabilnost: kukuruz, nekada pouzdana kultura sve više postaje rizična. Dok se ne preduzmu ozbiljne mere: ulaganje u navodnjavanje, obnavljanje stočnog fonda i obezbeđenje dostupnog đubriva po pristupačnim cenama, ovako nepovoljna sezona mogla bi da postane norma, a ne izuzetak.
Statistički podaci jasno pokazuju da pad proizvodnje kukuruza u Srbiji nije puka anegdota, a njegovi uzroci nisu “loše godine”, već kombinacija prirodnih nepovoljnosti iproblema u poljoprivrednoj praksi. Ako ne reagujemo na vreme, posledice mogu da budu dugoročne i duboke i to ne samo za ratare, već i za celu agro-privredu i domaću prehrambenu sigurnost.r
669519497885b9c025270d411786109076160.webp)