Kod nas se poslednjih godina dosta raspravlja o tome kakva nam je budućnost poljoprivrede i ruralnih sredina sa aspekta digitalizacije i novih tehnologija. Hoćemo li i dalje u decenijama koje dolaze biti “obećana zemlja seljaka” ili kao država sve više postajemo poslovni prostor za programere i kompjuteraše? Ne postavljamo ovo pitanje bez razloga, s obzirom na to da izvoz IKT (informaciono-komunikacione tehnologije) i usluga iz ove oblasti sve više preskače poljoprivredu po stvorenoj bruto dodatoj vrednosti, koja ulazi u obračun BDP-a.
Agroekonomista Milan Prostran kaže da ove dve oblasti, IKT i poljoprivreda, ipak, imaju potpuno različit karakter i nisu za poređenje.
- Kod proizvodnje hrane nije sve u novcu i zaradi, koja je bitna, ali nije presudna za život stanovništva. Poljoprivreda ima strateški značaj za prehrambenu sigurnost nacije, ali, za razliku od IKT, poljoprivreda u dobroj meri zavisi od klimatskih prilika. I cene poljoprivrednih proizvoda su dobrim delom zavisne od geopolitičkih faktora, što najbolje pokazuju aktuelni ratovi u Ukrajini i Pojasu Gaze, ističe Prostran.
U stručnoj javnosti, s obzirom na stanje i perspektivu razvoja poljoprivrede, postavlja se i pitanje o orijentaciji agrarne politike u godinama koje su pred nama, tim pre što predstoji (već i kasni!) izrada nove strategije poljoprivrede 2024-2034. godine. Ovo je posebno važno jer živimo u vremenu kada je, zbog sve složenijih međunarodnih okolnosti i ratnih dešavanja, neophodno da se poljoprivrednicima stvore adekvatni uslovi za proizvodnju hrane, a samim tim i obezbedi prehrambeni suverenitet nacije.
Kako do bespovratnih sredstava u oblasti digitalne poljoprivrede?
Činjenica je da je tehnološko-informatički napredak umnogome izmenio život prosečnog čoveka, a poljoprivrednicima se, po mišljenju eksperata, promene dešavaju gotovo svakodnevno, posebno u delu inovacija u proizvodnji. Novim tehnologijama i mehanizacijom umnogome se, praktično u hodu, menja način proizvodnje na njivama, u voćnjacima i vinogradima, ali i same prodaje poljoprivrednih proizvoda. Za tržišni uspeh, savremenom poljoprivredniku nije dovoljno samo da proizvede, već mora i da osmisli nove proizvode, pravilno formira njihovu cenu, kao i da mesto prodaje izmesti onlajn, preko berze ili na neki drugi način.
Stručnjaci su mišljenja da će u bliskoj budućnosti nove tehnologije biti sve traženije i dominantnije na njivama. To je, smatraju, u svakom slučaju pozitivan trend, koji daje vetar u leđa sveukupnom napretku u poljoprivrednoj proizvodnji. Koliko su za sve to naši poljoprivrednici platežno spremni i koliko je obrazovni sistem u stanju da prati sve te inovacije u digitalnom napretku proizvodnje? Posebno što urađena istraživanja ukazuju na činjenicu da polovina nosilaca gazdinstava (RPG) nije dovoljno tehnički pismena da bi prešla na digitalno poslovanje.
- Poljoprivrednicima je u eri digitalizacije nesumnjivo potrebna stručna pomoć. Posebno u odabiru novih tehnoloških rešenja kako bi u praksi bila prepoznata od njih samih, smatra prof. dr Miladin Ševarlić, dodajući da je današnjem poljoprivredniku više nego ikad potrebna edukacija za rad sa novim tehnologijama koje, pre svega, treba da služe poljoprivrednicima, a ne da ih udaljavaju od proizvodnje.
Poljoprivreda je tradicionalno sektor koji kod nas najsporije reaguje na primenu inovacija i digitalnih tehnologija, ali se u tom pogledu polako, ali sigurno, menja svest. Uz sve naprednije, uglavnom mlađe, poljoprivrednike koji usvajaju tehnološke inovacije i rešenja, sve je više primera da se velike kompanije, poput “MK grupe” i “Delta agrara”, već uveliko prestrojavaju na digitalnu poljoprivredu. Primera radi, “MK grupa” je pokrenula “Digitalnu akademiju” i projekat “Digitalni agronom” sa ciljem da se unaprede agronomska znanja i menadžerske veštine zaposlenih.
- Da bi se naš poljoprivrednik upoznao i shvatio značaj digitalizacije u poljoprivredi, edukovao se i podstakao na korišćenje njenih prednosti, potrebno je da sve državne, nevladine organizacije, pa i svaki pojedinac, nesebično daju svoj doprinos tom nastojanju. Zvaničnici iz Ministarstva poljoprivrede neretko ističu da je digitalizacija poljoprivrede jedan od najvažnijih prioriteta u razvoju. Kada je već tako, a vidimo da je u Evropi to već uveliko zaživelo, prvo što mora da se uradi je povećanje sredstava za digitalizaciju i edukaciju poljoprivrednika, smatra Prostran. Stručnjaci su, takođe, jedinstveni u oceni da samo veće ulaganje države u poljoprivrednu infrastrukturu, kao i investicije u proizvodnju i mlade poljoprivrednike, donose boljitak.
U svakom slučaju, pred nadležnim državnim organima, pre svega Vladom Srbije i Ministarstvom poljoprivrede, stoje nimalo laki zadaci. Uz nastavak uspešno započete implementacije eAgrara, potreban je i radikalniji zaokret u agrarnoj politici, što će, verujemo, biti i notirano u budućoj strategiji poljoprivrede 2024-2034. Posebno se to odnosi na prioritete u investiranju i definisanje razvojnih projekata od opšteg interesa za poljoprivredu, ali i za same poljoprivrednike.
K. Rajević
