Kako se bliži sezona slava, kada potražnja za prasadima u Vojvodini tradicionalno jača, proizvođači iz Srema i Mačvanske Mitrovice ponovo se suočavaju sa istom mukom: rast troškova, a cena na tržištu miruje. Iako sela u Sremu decenijama spadaju među najvažnije stočarske tačke Vojvodine, realnost je da poslednjih godina tržište drži proizvođače u neizvesnosti.
U mnogim vojvođanskim selima, bez obzira na promene kroz decenije, 29. novembar ostao je upamćen kao dan kada počinju prve ozbiljne svinjokolje.
Nekada se znalo: kraj novembra je vreme za pripreme za zimu, za punjenje pušnica, za druženje komšija i rodbine.
I danas se u mnogim domaćinstvima čuva taj duh: kobasice, slanina, čvarci, a najvažnije od svega: zajedništvo.
Održavanje te prakse nije samo stvar hrane, već i identiteta i upornog čuvanja seoskih običaja u Vojvodini.
Uzgajivači iz sela oko Sremske Mitrovice navode da se ove jeseni prasad težine 15–25 kg u proseku prodaje za oko 350 dinara po kilogramu, što jeste nešto više nego lane, ali i dalje daleko od održivog nivoa.
Jedan proizvođač iz Mačvanske Mitrovice kaže otvoreno:
„Cena pokrije hranu, ništa više. A kad tako ide iz godine u godinu, nema prostora za ulaganja, nema napretka.“
Kakvi su troškovi?
Glavni problem je i dalje hrana. Kornjača svakog tovljača.
Kukuruz, soja i koncentrovana hrana poskupeli su 25–30% u odnosu na period pre pandemijskih poremećaja, dok je cena prasadi skoro ista. Proizvođači navode realne brojke:
- trošak hrane: 240–260 din/kg
- energija (grejanje prasilišta, struja): oko 10 din/kg
- veterinarski troškovi i potrošni materijal: 8–12 din/kg
- radna snaga i amortizacija: 25–35 din/kg
Ukupno: 300–320 din/kg samo da prase uopšte dođe do tržišta.
Na 350 din/kg ostaje praktično simbolična margina i to u najboljem scenariju.
Uzgajivači poručuju da bi realna i održiva cena bila 420–450 din/kg, jer sve ispod toga vodi stagnaciji.
Stara boljka sela
Sagovornici iz vojvođanskih sela ističu da najveći pritisak na domaću proizvodnju i dalje dolazi od uvoza.
Dovoljno je da se pojave priče „stiže jeftinije iz uvoza“, pa da trgovci spuste otkup i pre nego što vide realno stanje na terenu.
Tako se dešava da jedini koji dobro prođu budu preprodavci, prase kupe na farmi, a prodaju ga restoranima i klanicama po duplo većoj ceni.
U razgovorima se provlači ista poruka:
ne traže mnogo – samo stabilnost i predvidivost.
Najčešći predlozi su:
- dugoročni ugovori između farmi i klanica,
- ozbiljna kontrola uvoza i porekla mesa,
- podsticaji vezani za broj oprasene prasadi,
- jasna diferencijacija kvaliteta domaće robe u odnosu na uvoz.
Uzgajivači poručuju da bi sređeno tržište donelo sigurnost i njima i potrošačima, a sela bi sačuvala svoju proizvodnu snagu.
U vojvođanskim selima, bilo da je reč o Sremu ili Mačvanskoj Mitrovici, svinjogojstvo nikada nije bilo samo pitanje tržišta. To je deo svakodnevnog života, ono što okuplja porodice, čuva red i ritam sela i održava duh zajedništva koji se prenosi sa kolena na koleno.
Sezona slava, vreme od Svetog Nikole do Božića, kao i 29. novembar kada počinju prve svinjokolje, ostaju stubovi tradicije koji oblikuju identitet naše ravnice. To su trenuci kada domaćinstva potvrđuju svoje korene, kada se u dvorištima oseća miris pečenja, a u kućama okuplja porodica i kada se, uprkos svim izazovima, vidi zašto je selo snažno onoliko koliko su snažni njegovi običaji.
Domaći uzgajivači poručuju da očuvanje svinjarstva danas znači očuvanje mnogo više od jedne grane poljoprivrede: znači čuvanje načina života koji je izgradio Vojvodinu. U vremenu kada se sve menja, sela ostaju čuvari tradicije, a domaće prase, bilo za slavu, bilo za zimsku svinjokolju, ostaje simbol tog nasleđa.
Ukoliko se podrži stabilnost sela, njihovi običaji i rad vrednih domaćina, biće sačuvana i ona starinska slika vojvođanske ravnice koja se ne meri cenama, nego ljudima, običajima i generacijama koje dolaze.
N. Perša
Projekat "Očuvanje tradicije i zanatstva vojvođanskih sela“ je sufinansiran sredstvima Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama koji je dodelio sredstva
