Stariji, iskusni lovci uvek su mlađima govorili, u lovištu moraš poštovati tri stvari – divljač, prirodu i gospodina lovočuvara. Meni je kao mladom lovcu bilo jasno zašto moram poštovati divljač, donekle i prirodu ali mi sve do jednog lova nije bilo jasno zašto treba poštovati i lovočuvara. Dogodilo se u lovu pogonom na divlje svinje da je nepažnjom došlo do ranjavanja (na sreću lakšeg) jednog učesnika u lovu, i tada dok je ostale lovce manje-više uhvatila panika, prvi je priskočio i znalački pružio pomoć – lovočuvar.
Drugi primer zašto treba poštovati lovočuvara je kada smo bili u jednom lovu na Fruškoj gori, i naša grupa lovaca stala je da se odmori pored jednog kamena. Tada nam je najstariji lovac u grupi kratko rekao: „Da vam kažem jednu važnu stvar, za nas lovce ovo je sveto mesto, ovo je Jankov grob, jer baš na ovom mestu je još pre Drugog svetskog rata lovočuvar nastradao braneći životom lovište i divljač od lovokradica“. Tada sam shvatio koliko su nama lovcima važni i značajni gospoda lovočuvari, jer po svemu sudeći da nema njih, bio bi blago rečeno haos i nered po lovištu.
Pročitaj više:Po manirima se pravi lovac poznaje
Krivolov i lovokrađa
Iako laici često mešaju krivolov i lovokrađu, treba reći da to nisu dva istovetna pojma. Protivzakoniti lov koji predstavlja drastičniju povredu bezbednosti divljači naziva se lovokrađa, što znači da to vrše lica koji nisu lovci, nemaju lovnu kartu niti oružani list, koriste vojničko oružje i sl. Sa druge strane krivolov vrše lovci koji ispunjavaju uslove za dobijanje lovne karte ali recimo nemaju dozvolu za lov, ne vrše lov u skladu sa zakonom, love zaštićene vrste, koriste nedozvoljena sredstva ili odlaze u lov kada je na snazi lovostaj. Kako su krivolov i lovokrađa najdrastičniji izrazi neadekvatnog lovačkog ponašanja i uopšte niske građanske kulture i svesti, suzbijanje ovih aktivnosti zahteva dugotrajan edukativan napor usmeren ka podizanju lovačke kulture kao i uspostavljanje lovočuvarske službe lovišta, što je i obaveza propisana Zakonom o divljači i lovstvu. To znači da korisnik lovišta mora da angažuje lovočuvarsku službu koju čine obučeni, opremljeni i za taj posao stručno osposobljeni lovočuvari.
Koliko nam treba lovočuvara
Korisnik lovišta organizuje lovočuvarsku službu za obavljanje poslova zaštite i uređivanja lovišta, kao i gajenja i zaštite divljači u lovištu na način da se poslovi lovočuvarske službe obavljaju nesmetano i neprestano na celoj površini lovišta.
Pitanje je koliko nam za jedno lovište potrebno lovočuvara. To zavisni od: ukupne površine i vrste lovišta po korišćenju prostora, tipa lovišta po nadmorskoj visini i konfiguraciji terena, gajenih lovostajem zaštićenih vrsta divljači, planiranih mera gazdovanja lovištem. Koliko treba lovočuvara zavisi i od prirodnih i ekonomskih uslova lovišta, programom razvoja lovnog područja u kome se to lovište nalazi a broj lovočuvara određuje se po jedinici površine, s tim da maksimalna površina po lovočuvaru ne može biti veća od 20.000 ha.
Lovočuvarske službe mogu i da se ispomažu. Tako na primer u slučaju vanrednih situacija (elementarna nepogoda, požar, sumnja na zaraznu bolest ili pojava zarazne bolesti), kao i nezakonitog lova, korisnici susednih lovišta međusobno organizuju i koordiniraju rad lovočuvarskih službi za bezbedno i efikasno preduzimanje neophodnih mera u rešavanju vanredne situacije.
Služba za gazdovanje lovištem
Gajenje i zaštita divljači kao glavne delatnosti u lovstvu obuhvataju skup mera i aktivnosti usmerenih ka unapređenju uslova za opstanak divljači. Ove poslove, pored ostalih poslova, sprovode stručne službe u lovištu.
Stručnu službu za gazdovanje lovištem, čine lica koja su stekla licencu za obavljanje stručnih poslova gazdovanja lovištem i organizuje se na način da se planirani stručni poslovi gazdovanja lovištem obavljaju neprestano na celoj površini lovišta. Stručna služba za gazdovanje lovištem u pogledu obavljanja stručnih aktivnosti i poslova korišćenja, upravljanja, zaštite i unapređivanja populacija divljači i njihovih staništa i preduzimanja radnji za sprovođenje planskih dokumenata organizuje se na način da se obezbedi:
- Neprekidno praćenje stanja u lovištu kroz praćenje lovostajem zaštićene divljači u pogledu brojnosti, ostvarenog prirasta, polne, starosne i trofejne strukture za svaku vrstu divljači, migracije divljači, zdravstvenog stanja i kondiciju divljači kao i uslova za razmnožavanje divljači i razvoj podmlatka;
- Preduzimanje stručnih mera u pogledu: organizovanja i izvođenja lova, u skladu sa planskim dokumentom, organizovanja i izvođenja prometa odstreljene divljači i njenih delova u skladu sa propisima kojima se uređuju veterinarstvo i lovstvo. Služba se bavi i utvrđivanja brojnog stanja divljači u lovištu, sprovođenjem planskih dokumenata, stara se o upotrebi lovačkog oružja i municije, lovačkih pasa u lovu, kao i lova sokolovima u lovištima u kojima je takav način lova predviđen lovnom osnovom,
- Sastavljanje operativnih planova i programa za unapređenje kvalitativnog i kvantitativnog stanja divljači i njihovih staništa u lovištu, odnosno gazdovanje lovištem, zapisnika, izveštaja, analiza, evidencije, obavljanje korespondencije i slično, kao i pokretanje postupka izrade revizije planskih dokumenata za gazdovanje lovištem.
Pročitaj više:AP Vojvodina raspisala konkurs za razvoj lovstva
Bez njih nema lova
Na kraju možemo zaključiti da iako lovci ponekada gunđaju kada lovočuvarska služba izvrši vanrednu kontrolu pa u sred lova zatraže lovne karte, pogledaju rančeve i oružane listove, ali neka se svako od nas lovaca zapita šta bi bilo da njih nema? Tada bi nastala prava anarhija u našim lovištima, svako bi išao u lovokrađu ili krivolov po svom nahođenju, a fond divljači bio bi veoma brzo uništen. Zato je potrebno poštujovati lovočuvare i da im kao ljudi i lovci pomažemo u tom neretko nezahvalnom poslu, zbog kog se moraju zamerati prijateljima, komšijama pa i rođacima. U svakom slučaju da sumiramo priču o lovočuvarima – bez njih nema ni divljači, a ni lova. Pametnome dosta.
Prof.dr Vladimir Barović
Filozofski fakultet Novi Sad
