Dok su tezge širom Srbije pune jagoda i trešanja, domaći malinari prve ovogodišnje plodove očekuju za desetak dana. U proizvođačkim krugovima sve češće se govori da bi otkupna cena maline ove sezone mogla da dostigne i 550 dinara po kilogramu.
PROČITAJ JOŠ: OČEKUJE SE VEĆA PONUDA DOMAĆEG VOĆA OVE SEZONE
Prema procenama stručnjaka, vremenske prilike tokom zime i proleća pogodovale su razvoju maline, pa se očekuje solidan rod. Jovan Milinković iz Poljoprivredne stručne i savetodavne službe Valjevo navodi da bi prosečan prinos mogao da bude između sedam i deset tona po hektaru.
„Bilo je dovoljno padavina, a nije bilo ozbiljnijih oštećenja od mraza i snega. Iako je prošlogodišnja suša uticala na kraće izdanke i manji broj rodnih grančica, povoljni uslovi tokom proleća doprineli su oporavku zasada“, rekao je Milinković.
Ipak, domaće malinarstvo suočava se sa ozbiljnim problemima. Površine pod malinom iz godine u godinu se smanjuju, a proizvođači sve teže dolaze do sezonskih radnika. Poseban problem predstavlja odlazak stanovništva iz sela i sve veći broj staračkih domaćinstava u ruralnim krajevima.
Autor fotografije: Goran Mulic
Predsednik Asocijacije proizvođača maline Dobrivoje Radović upozorava da stanje u malinjacima nije idealno, naročito u brdsko-planinskim područjima gde se proizvodi najveći deo domaće maline. Kako navodi, dnevne temperature jesu visoke, ali su noći i dalje hladne, posebno u dolini Moravice.
PROČITAJ JOŠ: KAKO DOĆI DO SEZONSKOG POSLA?
Sa druge strane, konkurentske zemlje poput Poljske pretrpele su ozbiljne štete od mraza, što bi moglo da ide u prilog srpskim proizvođačima. Zbog manjka maline na tržištu i smanjene ponude, malinari očekuju znatno bolju otkupnu cenu nego prethodnih godina.
„Prošle godine proizvedeno je oko 20.000 tona maline, a i konkurencija ima velike gubitke. Zbog odnosa ponude i potražnje očekujemo početnu cenu od 550 dinara po kilogramu, uz mogućnost daljeg rasta“, poručio je Radović.
Agroanalitičari podsećaju da je najveći problem domaćeg malinarstva drastičan pad površina pod ovom kulturom. Nekada se malina u Srbiji gajila na više od 24.000 hektara, dok se danas procenjuje da zasadi zauzimaju svega oko 8.000 hektara.
Izvor: VAmedia
